Informatičke usluge – rast koji (ne)usporava

Srpska informatička industrija u 2017. godini, obuhvatala je 2.076 aktivnih preduzeća. Zaposleni u ovoj industriji (25.890 radnika) predstavljali su oko 1,6% ukupne radne snage u svim preduzećima i budžetskim organizacijama u Srbiji. Zaposlenost je povećana za skoro 15% u odnosu na prethodnu godinu, isključivo zahvaljujući rastu izvozno orijentisanih IT kompanija.

Visoke stope rasta doprinose sve većem značaju IT sektora kao najzdravijem sektoru srpske privrede. Probaćemo ukratko da osvetlimo sadašnju i buduću poziciju IT sektora u domaćoj ekonomiji. IT sektor je još uvek nisko rangiran u odnosu na ostale delatnosti kada se posmatraju kapaciteti, tj. sredstva, prihodi i zaposlenost IT svrstavaju u proseku oko 9 mesta od 14 delatnosti koje se statistički prate. Sa druge strane, profitabilnost IT sektora svrstava ga u vodeće 4 delatnosti, a stope rasta prihoda i zaposlenosti značajno su iznad proseka. Sve to stvara uverenje da će se za 5-6 godina desiti privredni zaokret, kada IT bude ušao u vodećih 5 delatnosti i po kapacitetima. Složićemo se da je to šansa za ekonomski oporavak koju Srbija ne sme da propusti!

Vlada Srbije je prepoznala značaj IT sektora krajem 2016. godine kada je usvojila Strategiju razvoja industrije informacionih tehnologija sa merama za poboljšanje uslova poslovanja domaćih IT kompanija, podsticanje osnivanja novih preduzeća i proizvodnje sopstvenih proizvoda i podrške razvoju kadrova. Bilo bi dobro da ovu strategiju prate delotvorni akcioni planovi, za sada je utisak da se sektor i dalje spontano razvija na entuzijazmu osnivača.

Kompjuterske usluge prave razliku

Kompjuterske usluge se na globalnom nivou koriste kao indikator za međunarodno poređenje država i nivoa njihovog tehnološkog razvoja. Tržište IT usluga u Srbiji raste stopom višom od 10%, pri čemu izvoz kompjuterskih usluga raste više od 30% na godišnjem nivou. Na ovaj način se popravlja slika o Srbiji od zemlje sa jeftinom radnom snagom ka zemlji sa kvalitetnim ljudskim kapitalom.

Prema podacima Svetske trgovinske organizacije, izvoz kompjuterskih usluga u svetu u periodu 2014-2017 povećavao se prosečnom godišnjom stopom od 10% odsto i u 2017 je dostigao 300 milijardi evra. Srbija je u 2014. godini zauzimala 40 poziciju, dok se prema podacima za 2016. popela na 38, procenjuje se da je u 2017. godini dodatno napedovala za jednu ili dve pozicije. U poređenju sa zemljama u okruženju, od nas su bolje rangirane Rumunija, Mađarska i Bugarska, dok je u odnosu na sve ostale manje komšije Srbija bolje rangirana.

Rast koji (ne)usporava

Analiza srpskog izvoza kompjuterskih usluga u periodu 2010-2017 pokazuje da je izvozna baza u 2010. godini bila niska (127 miliona evra). Neprekidni razvoj IT sektora stvorio je značajne kumulativne efekte i ova slika je značajno poboljšana u 2017. godini kada je izvoz dostigao 760 miliona evra, što za rezultat ima impresivan prosečan godišnji rast od 30%.

Nije dovoljan samo fokusa na podatke o izvozu kompjuterskih usluga, potrebno je posmatrati i uvoz ovih usluga. Srbija tu ostvaruje solidan pozitivan saldo, izvoz je bar duplo veći od uvoza. Velika je verovatnoća da će izvoz do kraja ove godine premašiti milijardu evra, dok će uvoz izvesno biti oko 500 miliona evra. Već godinama pričamo da Srbija uglavnom jeftino izvozi pametnu radnu snagu, a uvozi skupa IT rešenja. Bilo bi bolje da je obrnuto, uglavnom je to rezervisano za razvijene zemlje.

Udeo Srbije u izvozu IT usluga je oko 0,3% globalnog izvoza i ima prostora za dalji rast, ali za to će nam biti potrebni IT stručnjaci koji nedostaju. Na primer, da bi smo dostigli 2 milijarde evra izvoza IT usluga, prema sadašnjem modelu rada potrebno nam je dodatnih 30.000 IT stručnjaka.

Pozitivan saldo kompjuterskih usluga

Prema podacima Narodne banke Srbije za prvih sedam meseci ove godine, pozitivan saldo u izvozu kompjuterskih usluga iznosio je 337 miliona evra, što je za povećanje od 24 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Izvoz kompjuterskih usluga rastao je stopom od 35 odsto i dostigao je 553 miliona evra, dok je uvoz rastao još većom stopom (56%) i dostigao je 216 miliona.

U tabeli u nastavku su prikazane zvanične brojke Narodne banke Srbije za prvih 7 meseci:

	Kompjuterske usluhe	I-VII 2017	I-VII 2018	Rast
1.A.b.1.9.2	Izvoz	410	553	35%
1.A.b.2.9.2	Uvoz	139	216	56%
	Saldo	271	337	24%

Lepo je što izvoz stalno raste, ali zabrinjava da uvoz raste brze (višom stopom). Pokrivenost uvoza izvozom još uvek je visoka (221%), ali je manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine (255%).