Usporavanje u razvoju telekomunikacija

Iako je sektor telekomunikacija u 2018. godini bio znatno profitabilniji u odnosu na prosek porivrede, nad ružičastom slikom nadvio se narandžasti alram: tri vodeća operatera beleže pad prihoda, a profit i zaposlenost su smanjeni kod dva od tri najveća igrača. Iz perspektive domaće privrede, telekomunikacije beleže izuzetne rezultate, ali slabiji pokazatelji najvećih negativno su se  odrazili na poslovanje celog sektora. Slični trendovi su prisutni širom Evrope, što će verovatno usporiti buduće investicije i sigurno odložiti razvoj 5G mreže za nekoliko godina.

Ružičastu sliku ometa narandžasti alarm

Piše: Milovan Matijević*

Prema registrovanoj ili preovlađujućoj delatnosti, telekomunikacione firme se klasifikuju u četiri podsektora: operatori; proizvodnja i razvoj; tehnička podrška i integracija telekomunikacione infrastrukture; trgovina (distribucija) opremom. Ova analiza obuhvata 109 operatorskih firmi koje su pružale usluge elektronske komunikacije u 2018. godini, što je polovina od ukupnog broja telekomunikacionih preduzeća. Operatori predstavljaju vodeću delatnost telekomunikacija po svim osnovnim parametrima: po broju zaposlenih, sa 13.806 radnika što je 75% ukupne radne snage, po prihodu (79%), prema sredstvima i profitu od preko 90% u celokupnom sektoru telekomunikacija.

Ključna karakteristika sektora je to što zahteva velike investicije, pri čemu je znatno profitabilniji od drugih. Otuda u sektoru vlada dominacija velikih igrača, koji ne ostavljaju puno prostora startapovima i malim firmama, tako da broj operatora godinama ostaje mali (tek nešto preko 100 aktivnih preduzeća). Analizom finansijskih izveštaja, već na prvi pogled se uočava da četiri preduzeća po svim performansama apsolutno dominiraju na srpskom telekomunikacionom tržištu: Telekom, Telenor, Vip mobile i SBB. Vodeća četvorka je ostvarila čak 91% ukupnog poslovnog prihoda i imala je skoro tri puta veći prihod po zaposlenom od ostalih operatora. Ove kompanije su ostvarile preko 96% ukupne dobiti i upošljavale su 80% radne snage svih operatora.

Tržišno učešće najvećih

U 2018. godini ukupni poslovni prihodi telekomunikacionih operatora manji su za 1,2% nego lani. U najvećoj meri taj pad je posledica smanjenih prihoda: Telekoma (-1,5%), Telenora (-4,0%) i Vip Mobile (-1,6%). Nekoliko godina unazad ukupni prihodi se kreću u uskom opsegu od 210 do 220 milijardi dinara, a očekuje se da u tekućoj kao i u 2020. prihodi svih operatora ostanu u ovim granicama. Kada se posmatra profitabilnost unazad nekoliko godina, dinamika je nešto veća, opseg dobiti je širi i kreće se od 20 do 30 milijardi dinara godišnje za ceo sektor.

Iz perspektive domaće privrede, telekomunikacije beleže izuzetne rezultate, a to što je profit sektora u 2018. godini pao za 16,8%, odnosno na 25 milijardi dinara sa 30 koliko je iznosio 2017. godine, pre svega je vezano za godišnje poslovne strategije velikih operatora, tako da dok jedni započinju, drugi završavaju velike investicione cikluse, a treći optimizuju poslovanje preko smanjenja zapošljavanja. Ovakvi i slični trendovi su prisutni širom Evrope, što će verovatno usporiti buduće investicije i sigurno odložiti razvoj 5G mreže za nekoliko godina. U nastupajućem manje turbulentnom periodu, telekomunikacioni operatori će biti fokusirani na postojeće izvore prihoda i na što dužem zadržavanju postojećih margina i profita.

Kompanija Telekom Srbija u 2018. godini uspeva uglavnom da održi tržišno učešće koje se kreće oko 50% po svim bitnim ekonomskim pokazateljima. Beleži minimalan pad tržišnog učešća po poslovnim prihodima sa 43,2% u 2017. na 43,1% u 2018. godini, tako da je gubitak učešća minimalan i iznosi tek 0,1 procentni poen (pp). Zabeležen je pad udela i po zaposlenosti (-0,9 pp) usled smanjenja broja radnika za 150 u odnosu na 2017. godinu, ali Telekom ostaje ubedljivo najveći poslodavac koji zapošljava 56,3% radne snage. Najveći gubitak tržišnog udela, Telekom beleži u profitu (-7,7 pp), a glavni razlog leži u započetim velikim investicijama i preuzimanju nekoliko značajnijih operatora medijskih sadržaja, što je s druge strane povećalo sredstva kompanije na godišnjem nivou čak za 25,9% i tržišni udeo u ukupnim sredstvima povećan je sa 50,7% u 2017. na 55,9% u 2018.

Telenor je druga po veličini kompanija po prihodima (20,9%) i neto profitu (37%). Ako je profitabilnost bila glavni cilj – on je i ostvaren u 2018. godini. Na godišnjem nivou, kompanija beleži rast profita (+3,6%) uz smanjenje zaposlenosti (-9,4). Posmatrano u 2018. u odnosu na 2017. godinu, Telenor gubi tržišno učešće po sredstvima za 1 procentni poen, a po prihodima i zaposlenima gubi oko 0,5 pp.

Vip Mobile zadržava treću poziciju po prihodima, popravlja svoje tržišno učešće po zaposlenima (0,3 pp), a gubi po prihodima 0,1 pp i po profitu 2,5 pp. Kao četvrti veliki igrač u 2018. godini SBB, je u prilici da valorizuje svoje jako velike investicije iz prethodnih godina, tako da beleži porast tržišnog učešća po prihodu 1,3 pp, po profitu 2,7 pp i po zaposlenosti 1,9 pp.

Stagnacija tržišta otvara brojna pitanja

Iako RATEL od 2005. redovno objavljuje godišnji izveštaj o stanju domaćeg tržišta telekomunikacionih usluga, izveštaj za 2018. nije javno objavljen, što značajno smanjuje uvid kako u tržište telekomunikacionih usluga, tako i u njegove tehničko tehnološke trendove.

U nedostatku pravih brojki, da se pretpostaviti da je u uslovima tržišne stagnacije u 2018. godini, struktura tržišta prema vrsti usluge slična onoj iz 2017. Najveći udeo u ukupnim prihodima ostvaruje se pružanjem usluge mobilne telefonije (procenjuje se na oko 60% ukupnih prihoda), slede usluge fiksne telefonije (15%) ispred usluga pristupa Internetu i distribucije medijskih sadržaja sa približno po 12%. U strukturi ukupnih prihoda procena je da ostale usluge učestvuju sa manje od 2%.

Upozorenje navedeno u našoj prošlogodišnjoj sektorskoj analizi da se uprkos značajnim investicijama telekomunikacionih kompanija u infrastrukturu i nove servise (u Evropi više stotina milijardi evra godišnje a u Srbiji preko 250 miliona evra) prognozira dalja stagnacija prihoda – važeće je i za tekuću godinu. Razlog je u pasivnosti i inerciji operatora, koji i dalje ostaju fokusirani samo na pružanje tradicionalnih usluga. Uočljiva je nespremnost na svim nivoima da se brže postavljaju mreže pete generacije (5G). Masovnija primena ove u svakom pogledu revolucionarne tehnologije, koja je preduslov digitalne transformacije poslovanja, biće odložena nekoliko godina.

Još jedan nepovoljan indikator je slabljenje pozicije Srbije na globalnoj rang listi prema IDI indeksu. Za potrebe merenja razvoja informacionog društva, Međunarodna unija za telekomunikacije (ITU) objavljuje Indeks razvoja informaciono komunikacionih tehnologija (IDI) na godišnjem nivou, koji se meri na skali od 0 do 10. Iz godine u godinu Srbija klizi na dole i prema poslednjim podacima rangirana je na 55. mestu, dok je 2010. godine bila na 47 mestu. Pozitivno je da je u periodu 2010-2017. Srbija povećala ovaj indeks sa 5,04 na 6,61, ali je očigledno da i druge zemlje ubrzavaju svoj prelazak u informaciono društvo – drugi trče malo brže od nas.

Osnovni pokazatelji poslovanja u 2018.

Firma	Sredstva	Prihodi	Neto profit	Zaposleni
TELEKOM SRBIJA A.D.	243.594.073	92.398.523	10.171.905	7.777
TELENOR DOO	48.619.404	44.917.226	9.326.821	705
VIP MOBILE DOO	43.057.064	31.413.184	1.630.853	1.082
SBB DOO	66.034.374	27.875.152	3.100.890	1.485
OSTALI	34.079.411	17.813.616	969.378	2.757
UKUPNO	435.384.326	214.417.701	25.199.847	13.806

*Svi iznosi su u hiljadama RSD

Dinamika 2018 u odnosu na 2017

Firma	Prihodi	Neto profit	Zaposleni
TELEKOM SRBIJA A.D.	-1,5%	-30,1%	-1,8%
TELENOR DOO	-4,0%	3,6%	-9,4%
VIP MOBILE DOO	-1,6%	-40,0%	4,4%
SBB DOO	9,8%	6,7%	20,8%
OSTALI	-6,8%	-13,4%	-3,9%
Grand Total	-1,2%	-16,8%	-0,2%

Pojedinačne performanse vodećih operatera

Firma	Sredstva	Prihodi	Neto profit	Zaposleni
TELEKOM SRBIJA A.D.	5,3	-0,1	-7,7	-0,9
TELENOR DOO	-1,2	-0,6	7,3	-0,5
VIP MOBILE DOO	-1,0	-0,1	-2,5	0,3
SBB DOO	-2,6	1,3	2,7	1,9
OSTALI	-0,4	-0,5	0,2	-0,8
Grand Total	0,0	0,0	0,0	0,0