Telekomunikacioni razvoj u uslovima stagnacije prihoda
Varljivi napredak
Mada su svi najvažniji poslovni pokazatelji telekomunikacione industrije u Srbiji značajno iznad proseka privrede, a na tržištu je vidljiv tehnološki napredak i prisutna značajna ulaganja u infrastrukturu i nove servise, sve evidentniji zastoj u tražnji utiče na stagnaciju prihoda, što preti da uspori razvoj domaćih telekomunikacija.
Piše: Milovan Matijević*
U 2016. godini, domaća telekomunikaciona industrija ostvarila je poslovni prihod od 2,2 milijardi evra i neto dobit od 200,4 miliona evra, a u 250 aktivnih firmi bilo je zaposleno 18.842 radnika, što je oko 1,9 odsto ukupne radne snage u privredi Srbije. Ovo je mali korpus u odnosu na ukupnu zaposlenost, ali sa značajno boljim performansama od proseka domaće privrede kada se analiziraju produktivnost, plate i dobit po jednom zaposlenom, kao i kada se porede sredstva i njihova struktura, budući da u telekomunikacionoj industriji po jednom zaposlenom ima dvostruko više kapitala i pet puta više gotovog novca od proseka privrede.
Prema registrovanoj ili preovlađujućoj delatnosti, telekomunikacione firme se klasifikuju u četiri osnovna sektora: operatori; proizvodnja i razvoj; tehnička podrška i integracija teleko infrastrukture; trgovina (distribucija) opremom. Ova analiza obuhvata 110 operatorskih firmi koje pružaju usluge elektronske komunikacije, što je 44% od ukupnog broja telekomunikacionih preduzeća. U suštini, ovo je vodeća delatnost telekomunikacija po svim osnovnim parametrima: po broju zaposlenih, sa 14.024 radnika što je 74% ukupne radne snage, po prihodu (78%), sredstvima (90%), i neto profitu (89%).
Ovaj sektor zahteva velike investicije, ali je istovremeno profitabilniji od drugih. Zato dominiraju veliki igrači, koji ne ostavljaju puno prostora startapovima i malim firmama, tako da broj operatora već godinama ostaje mali (ispod 150 aktivnih preduzeća), što se može tumačiti i kao posledica monopola u sektoru do kraja 20. veka i visoke koncentracije tržišta na nekoliko najvećih operatora.
Na prvi pogled se uočava da postoje četiri preduzeća koja su po svim performansama apsolutno dominantna na srpskom telekomunikacionom tržištu, a brojke u prikazanoj tabeli možemo iskazati kroz slogan: „četiri musketara – četiri usamljena jahača“. Zajednički udeo ove četiri kompanije je izrazito veliki, u ukupnim sredstvima iznosi 92%, u prihodima 92%, a u profitu 95%.
| Firma | Sredstva | Prihodi | Neto profit | Zaposleni |
| TELEKOM SRBIJA A.D., BEOGRAD | 193.395.208 | 93.663.498 | 15.160.968 | 8.203 |
| TELENOR DOO BEOGRAD | 49.252.359 | 46.678.141 | 8.909.168 | 862 |
| VIP MOBILE DOO BEOGRAD | 41.820.508 | 27.645.551 | -3.044.039 | 984 |
| SBB DOO BEOGRAD | 55.261.168 | 21.419.048 | -645.604 | 1.207 |
| OSTALI | 28.699.486 | 17.352.023 | 975.862 | 2.768 |
| Grand Total | 368.428.729 | 206.758.261 | 21.356.355 | 14.024 |
· svi iznosi su u hiljadama RSD
| Firma | Sredstva | Prihodi | Neto profit | Zaposleni |
| TELEKOM SRBIJA A.D., BEOGRAD | 52% | 45% | 71% | 58% |
| TELENOR DOO BEOGRAD | 13% | 23% | 42% | 6% |
| VIP MOBILE DOO BEOGRAD | 11% | 13% | -14% | 7% |
| SBB DOO BEOGRAD | 15% | 10% | -3% | 9% |
| OSTALI | 8% | 8% | 5% | 20% |
| Grand Total | 100% | 100% | 100% | 100% |
Telekomunikaciono tržište – šta se prodaje?
Prema RATEL-om pregledu tržišta za 2016. godinu, domaće tržište telekomunikacionih usluga (elektronskih komunikacija) stagnira u poslednjih nekoliko godina. Ukupan prihod ostavaren u 2016. godini iznosi oko 189,4 milijardi dinara (oko 1,54 milijardi evra), što predstavlja minimalan rast (oko 1%) u odnosu na prethodnu godinu.
Očekuje sa da će tržišna tražnja ostati slična dosadašnjoj, tako da se prognozira dalja stagnacija prihoda i za ovu i za narednu godinu. Ova stagnacija je u suprotnosti sa tehnološkim napretkom u ovoj oblasti i značajnim investicijama u infrastrukturu i nove servise, što preti da uspori razvoj domaćih telekomunikacija. Ukupne investicije u sektoru elektronskih komunikacija su u 2016. godini iznosile oko 262,5 miliona evra, što je za 4,9% niže nego prethodne godine. Postaviće se pitanje budućeg većeg ulaganja u savremenu infrastrukturu u uslovima kada su dva od četri vodeća operatora iskazala značajan gubitak.
Posmatrajući udeo svake od usluga u ukupnim prihodima elektronskih komunikacija u Srbiji u 2016. godini, prema pregledu tržišta koji je uradio RATEL, najveći udeo u ukupnim prihodima ostvaren je od pružanja usluge mobilne telefonije (59% ukupnih prihoda), slede usluge fiksne telefonije (17,9%) ispred usluga pristupa Internetu (11,8%) i distribucije medijskih sadržaja (9,7%). U strukturi ukupnih prihoda ostale usluge učestvuju sa zanemarljivih 1,6 odsto.
Godinama unazad segment mobilne telefonije ima najveće prihode i ulaganja, pa je jedan od glavnih generatora daljeg razvoja sektora elektronskih komunikacija. Tokom 2016. godine ostvareni su prihodi od 111,7 milijardi dinara, što je realan rast od oko 1% godina na godinu. Broj korisnika (9,1 milion) neznatno je smanjen u odnosu na 2015. godinu, ali, ako se pogleda njihova struktura, po prvi put je broj postpejd korisnika nadmašio broj pripejd, što ukazuje na rastuću konkurentnost ovog segmenta tržišta.
Prihodi od pružanja usluge fiksne telefonije u 2016. godini su za 7% niži u odnosu na prethodnu godinu i iznose 34,7 milijardi dinara. Pored toga što fiksna telefonija beleže pad i po pitanju broja korisnika, ipak su upotreba i penetracija fiksne telefonije u Srbiji i dalje najveće u regionu jugoistočne Evrope (36%) i iznad su proseka EU-28 zemalja. Telekom Srbijа je ostаo dominantni pružalac ove usluge, daleko ispred još dva konkurenta: Telenora i Orion Telekoma.
Prihodi od pružanja usluga fiksnog širokopojasnog pristupa Internetu su dostigli 22,4 milijarde dinara. Važno je istaći da je tokom prethodne četiri godine količina prenetih podataka rasla po prosečnoj stopi od čak 45% godišnje. Primetan je rast konkurentnosti u oblаsti uslugа širokopojаsnog pristupа, koji je najprisutniji kod kаblovskih operаtera. Nа xDSL tržištu, аlternаtivni operаteri se oslаnjаju nа veleprodajnu ponudu Telekomа Srbije, dok je istovremeno, njihov položаj oslаbljen u konkurenciji sа mаloprodаjnom ponudom te kompanije.
Ukupan prihod operatora na tržištu distribucije medijskih sadržaja u 2016. godini iznosi 18,3 milijardi dinara i veći je za 4% u odnosu na prethodnu godinu. Najzastupljenije tehnologije u ovom segmentu su: kablovsko-distributivni sistemi, IPTV i DTH. Međutim, u bliskoj budućnosti se očekuje potpuna digitalizacija kablovsko-distributivnih sistema.
Drugi trče malo brže od nas
Gde je Srbija na globalnoj tehnološkoj mapi? U pogledu kvaliteta i kapaciteta mobilne infrastrukture hvatamo korak sa razvijenijim zemljama, Srbija je na 14 mestu od 70 zemalja po 4G brzinama. Sa druge strane, fiksni širokopojasni pristup mrežama nove generacije nije dovoljno razvijen.
Za potrebe merenja razvoja informacionog društva, Međunarodna unija za telekomunikacije (ITU) objavljuje Indeks razvoja informaciono komunikacionih tehnologija na godišnjem nivou . To je tzv. IDI indeks koji se meri na skali od 0 do 10. Prema podacima za 2016. godinu, Srbija je izgubila mesto u prvih 50 zemalja, sada je na 51. poziciji sa vrednošću Indeksa od 6,58. Iako je Srbija u međuvremnu ostvarila značajan napredak i povećala vrednosti IDI indeksa, koji je u 2010. godini iznosio 5,04 poena, ipak je pala na listi za četiri pozicije od tada (47. u 2010). Očigledno je da i druge zemlje ubrzavaju svoj prelazak u informaciono društvo – drugi trče malo brže od nas.
U pogledu budućeg razvoja telekomunikacione industrije u Srbiji, najveći izazov će biti rast tražnje na domaćem tržištu, a evidentna je i potreba da se reguliše i pojednostavi korišćenje postojeće telekomunikacione infrastrukture javnih (i privatnih) preduzeća. Usklađivanje domaće sa EU regulativom u oblasti telekomunikacija je od fundаmentаlnog znаčаjа zа razvoj ove industrije. Stoga se očekuje da će Srbija, nakon što je 2010. usvojila EU regulаtorni okvir zа elektronske komunikаcije koji je promovisao konkurenciju kаo nаjefikаsniji nаčin dа se na nacionalnom tržištu ponude telekomunikacioni proizvodi i usluge najširem broju korisnika, naredne godine usvojiti novi regulatorni okvir, usklađen sa aktuelnim EU normama.
Milovan Matijević, IT analitičar Tekst je objavljen u časopisu "BIZNIS I FINANSIJE" broj 143, novembar 2017
