Analiza pripremljenosti i osposobljenosti organizacija za digitalnu transformaciju
Rezultati više istraživanja jasno pokazuju da se domaće firme i organizacije nalaze na stepenu razvoja koji zahteva značajna unapređenja u pogledu IT infrastrukture, opreme, softvera i kvalifikovanog IT kadra. Pripremljenost za digitalno poslovanje firmi je niska i potrebna su kontinuirana ulaganja u dužem periodu da bi se stanje IT-a dovelo na potreban nivo. Stanje stvari […]
Detaljnije...Izazovi državne podrške izvoznicima softvera i informatičkih usluga
Treba shvatiti da se sve vreme izvozi najam pametne radne snage, a ne izvoz pameti. U slučaju jače globalne ekonomske nestabilnosti, postoji opasnost da se veliki broj ovako zaposlenih IT stručnjaka odseli u inostranstvo. Zbog toga bi trebalo formirati neki oblik „robnih rezervi” najboljih stručnjaka.
Detaljnije...Domaći IT: kuda i kako?
Široko je prepoznato da je domaća IT industrija dinamična i uspešna. To saznanje kao da je dovoljno svima, tako da se tu gubi interesovanje za dublje analize. Šteta, jer država propušta priliku bržeg ekonomskog oporavka, a informatičke kompanije nemaju pravu sliku o svojoj tržišnoj poziciji – teško će uporediti svoje poslovne performanse sa sektorskim.
Detaljnije...Šta je isplativije: Outsourcing ili sopstvena rešenja?
Poznata je činjenica da je isplativije izvoziti sopstvena informatička rešenja umesto forsiranja izvoza kroz outsourcing (najam radne snage). Kako stvari stoje na domaćoj IT sceni? Obrnuto od poželjnog:( Outsourcing dominira po broju firmi, zaposlenim i ostvarenim izvoznim prihodima, sa malim šansama da se stanje promeni
Detaljnije...Može li domaći IT sektor do izvoza od milijardu evra do 2020?
Verovatno će dostići ili će biti blizu milijarde evra 2020. godine. Ovo bi bio najkraći odgovor kolegama i novinarima koji su me ovih dana pitali koliki su potencijali i mogućnosti izvoza domaćih IT usluga.
Detaljnije...Digitalna transformacija prednosti i zaostajanje
Nedostaje nam 15.000 IT stručnjaka koji bi radili na digitalizaciji domaće privrede i društva. Da li je važnije da pokrijemo domaće informatičke potrebe, ili da tim ljudima popunimo prazninu od 900.000 IT stručnjaka koliko će nedostajajati u Evropi?
Detaljnije...Izazovi merenja IKT uticaja na privredu i društvo
Prema WEF indeksu tehnološke spremnosti, Srbija je plasirana na 80. mesto na listi od 148 zemalja, što je prilično slab rezultat. To je delom posledica pesimističkih stavova izraženih u sprovedenoj anketi. Da li zaista mislimo da nam je lošije nego što jeste?
Detaljnije...Sve više procesora sve manje PCa
Tržište personalnih računara u Srbiji pokazuje dvocifren pad u prvom tromesečju ove godine. Ne može se govoriti o krizi domaćeg PC tržišta jer se ono još uvek nije razvilo u punoj meri, ali da postoji krizu u razvoju – postoji. Potencijal srpskog PC tržišta treba sagledavati prema standardima zapadnoevopskih zemalja, gde se, od zemlje do zemlje, godišnje isporučuje između 100 i 150 personalnih računara na 1.000 stanovnika. Domaće tržište je zastalo na manje od 50 PC-a i trenutno nazaduje.
Detaljnije...Niski start i visoki standardi
Kraj godine je pravo vreme za podvlačenje crte i pravljenje planova za naredni period. Sve procene ukazuju na to da će vrednost IT tržišta u 2013. godini dostići 430 miliona evra, što bi obezbedilo skroman godišnji rast od oko 5%. Međutim, trendovi u tri glavna tržišna segmenta značajno odstupaju od ove srednje vrednosti. Najveći segment, PC računari, ostaje u debelom minusu od 12 procenata. Sa druge strane, očekuje se dvocifren rast segmenata usluga i paketnog softvera.
Detaljnije...Ekstremistan na PC tržištu
Izgleda da i ova Vlada pretura po „Recycle Bin“ i poseže za istim merama kao i prethodne. Gornji tekst posle skoro tri godine ponovo postaje aktuelan, ali velika je verovatnoća da ovaj put povećanje stope PDV-a za računare bude usvojeno. Ova mera će po SITO proceni predstavljati negativan EKSTREMISTAN (pojava ekstremnog uticaja, koja menja poredak na sceni) posle koga 20% preduzeća iz sektora isporuke i instalacije računarske opreme neće biti aktivna u narednih godinu dana.
Detaljnije...IT industrija i državna strateška dokumenta
Da li imamo inflaciju IT strategija?
Nemamo. Tako bi glasio najkraći odgovor na pitanje iz naslova, iako je percepcija šire javnosti da su informacione tehnologije ušle u fokus kreatora ekonomske politike. Tek u martu ove godine usvojen je strateški dokument koji se direktno odnosi na podršku ovoj industriji, dok smo u periodu od 2006. do 2012. imali jedino „kontinuitet diskontinuiteta“, tokom kojeg je ova oblast bila u nadležnosti tri različita ministarstva i pet ministara koji su se smenjivali na toj funkciji.
Detaljnije...Da li su ICT diplomci prerasli domaće potrebe?
ICT obrazovanje je u ovogodišnjoj raspodeli dobro prošlo – upisano je 5.483 brucoša. Ovaj broj je značajno veći od onog koliko je sada potrebno domaćem tržištu radne snage, ali budući ICT stručnjaci svoje rešenje vide uključivanjem u međunarodnu podelu rada.
Detaljnije...Visoko obrazovanje IKT kadrova
Srpska IKT industrija je ostvarila izvoz informatičkih i računarskih usluga vredan više od 150 miliona evra u 2011. godini, što je skoro tri puta više nego 2007. godine, a za dalji rast biće važan svaki novi IKT stručnjak.
Visoko obrazovanje u Srbiji dobija na zamahu, na šta ukazuje podatak da je školske 2011/2012 godine više od 50.000 brucoša započelo studije, što predstavlja skoro dve trećine generacije koja je upravo završila srednju školu. Motiv mladima je, da preko bolje diplome dobiju bolji posao.
Koliko je isplativa profesija analitičara domaćeg IT tržišta
Danas se na analize o trendovima na domaćem IT tržištu koje publikuje „Mineco Computers“ mnogi pozivaju. Ali i kada steknete ugled u profesiji koja je na nedovoljno razvijenom tržištu još „u pelenama“, možete se nadati da će zarada dostići ljubav prema poslu kad i ekonomija u Srbiji postane važnija od političara. Pod uslovom da preživite početno prikupljanje informacija i dokažete da niste „balkanski špijun uključen u teoriju zavere sa primesama latino-američke sapunice“, kaže direktor ovog preduzeća Milovan Matijević.
Detaljnije...IKT potencijal Srbije
(Ne)povezane karike
Ukoliko IT ulaganja u Srbiji ne budu udvostručena u narednom petogodišnjem periodu i sistemski se ne objedine postojeći potencijali, ekonomija i društvo ući će u još dublju krizu.
piše: Milovan Matijević
Detaljnije...ICT razvoj – može li Srbija više od „zvezde u usponu”?
Od sredine 2007. godine Srbija se smatra ravnopravnim učesnikom u Okvirnom programu 7, sa statusom pridružene članice (Associate Member), a učesnici iz Srbije mogu ravnopravno sa drugim učesnicima iz Evrope da predlažu projekte i budu njihovi koordinatori. Dakle, u nauci Srbija je već u Evropi. Kakvi su rezultati?
Detaljnije...RAČUNARI, PODACI I MODELI
22.11.2008.
Milovan Matijević – IT analitičar
Mnogo je jeftinije da posao propadne na papiru nego u praksi. Ovaj za mene važan nauk stekao sam veoma rano, već sa prvim zaposlenjem. Početak je bio 1985. godine, odmah po završenom Elektrotehničkom fakultetu dobio sam posao na simulaciji digitalnih telekomunikacionih sistema pomoću računara – pravi inženjerski posao i pravi izazov. Umesto, do tada uobičajenog puta, razvijanja i pravljenja skupih fizičkih prototipa raznih uređaja, krenuli smo u razvijanje matematičkih modela i izradu odgovarajućih programa – računarskih simulacija, gde je cilj bio da se smanje troškovi razvoja. Tako, od samog početka profesionalne karijere, osnovu mog rada predstavljaju računari, podaci i modeli.
Informatički uticaj na privredni rast Srbije: Gordost i predrasude
Ako bi postojalo zrnce mudrosti da se ubrza srpski informatički korak, rešenje bi bilo usvajanje nacionalne strategije smanjivanja IT zaostalosti za novim članicama EU. Još nije kasno da se vratimo s našeg ’’IT puta’’, pogledamo šta su to uradile zemlje srednje Evrope i iskoristimo prednosti dokazanih i jeftinijih IT rešenja.
Detaljnije...