Sve više servera, sve manje vlasnika

Tržišna konkurentnost i zahtevi klijenata da „non-stop“ pristupaju podacima nameću kompanijama i institucijama sve veća ulaganja u Data centre i IT infrastrukturu. Tako odluke o Data centrima ulaze u sam vrh prioriteta svih organizacija koji rade, ili nameravaju da rade posao sa velikim brojevima (podataka, informacija, iznosa, dokumenata, klijenata…).

Od IT infrastrukture se očekuje da bude brza, laka za korišćenje, jeftina i uvek raspoloživa. Današnji biznis od Data centara nedvosmisleno očekuje: dostupnost 7x24x365, otpornost na kvarove i padove sistema, mogućnost lakog proširenja i skalabilnost. Posebno treba naglasiti značaj brzne odziva, koja je direktno srazmerna uloženom novcu, tako da se u praksi često kalkuliše i bira između troškovna i efikasnosti sistema. Stvari se sve više komplikuju, neprekidnost vaših poslovnih procesa zavisi od fizičke infrastrukture (napajanje, hlađenje, kabliranje), zatim od pouzdanosti servera i komunikacione opreme i naravno aplikativnih programa, a stalno je ugrožavaju ljudski faktor i slaba servisna podrška. Kako se izboriti sa svim ovim zahtevima od kojih zavisi sudbina savremenog poslovanja?

Ovakva i slična pitanja su glavna tema ovog broja PC Press-a, a u ovom tekstu, prevashodno, biće prikazana sažeta analizi stanja tržišta servera i sistema za skladištenje podataka u Srbiji. Ujedno, to bi bio naš skromni doprinos kretanju u pravom smeru i nadamo se da će ovo biti dovoljno da se stekne uvid i dobiju odgovori na pitanja: šta se prodaje, ko prodaje i i ko kupuje servere i storidže u Srbiji?

Serversko i storidž tržište (ne) raste

Domaće tržište servera i storidž sistema poraslo je u 2016. godini na 28,7 miliona evra. Ova vitalnost tržišta potiče isključivo od povećanih ulaganja telekomunikacionog sektora u izgradnju IT infrastrukture, dok su IT investitori iz svih ostalih delatnosti na nuli ili u minusu u poređenju sa ulaganjima iz ranijih godina. Raspodela je kao ona za sarmu kad svi imaju kupus, a samo jedan dodaje meso.

Posmatrano prema vrsti uređaja, 
serveri su držali 57 odsto tržišta, slede
sistemi za skladištenje podataka sa 34 odsto

Posmatrano prema vrsti uređaja, serveri su držali 57 odsto tržišta, slede sistemi za skladištenje podataka sa 34 odsto, dok je preostalih 9 procenata išlo na opcije i proširenja ovih sistema. Velika većina isporučenih servera (80%) je optimizovana za ugradnju u ormane (Rackmount Servers), dok iz godinu u godinu pada potražnja za serverima u standarnim tower kućišima. Na ovaj način, korisnicima su omugućena laka proširenja i skalabilnost sistema. Tipičan isporučen server ima dva podnožja za CPU, ali je često ugrađen samo jedan, uglavnom Intel Xeon serverski procesor.

Turbulencija među proizvođačima

Godinama se ništa nije menjalo, a onda su velike promene došle brzo. Ovako bi se najkraće opisalo sadašnje stanje vodećih proizvođača servera i sistema za skladištenje podataka. Serveri i storidži su godinama bili čvrsto u rukama tradicionalnih igrača, kao što su: HP, IBM, EMC, DELL, FUJITSU… slika se sada menja – uključili su se novi vendori i novi partneri. Najveći globalni proizvođač komunikacione opreme CISCO snažno je proširio svoje poslovanje na serversku i storidž opremu, a njegov primer prati HUAWEI još jedna kompanija sa globalnim uzletom. Velike promene predstavljaju IBM-ova prodaja x86 serverskog biznisa kineskoj kompaniji LENOVO, kao i strateško udruživanje kompanija DELL i EMC. Sve ovo je dovelo do promena poretka na serverskoj sceni.

Najveći globalni proizvođač
komunikacione opreme CISCO
snažno je proširio svoje poslovanje
na serversku i storidž opremu,
a njegov primer prati HUAWEI

HP je svom serverskom poslu dodao jedno E (Hewlett Packard Enterprise), ali i u novoj organizaciji sa tržišnim učešćem od 32 odsto ostaje i dalje dugogodišnji lider na lokalnom tržištu servera i storidž sistema. CISCO se probio na drugo mesto ispred EMC-a. FUJITSU i DELL zaokružuju listu prvih pet vendora na domaćem tržištu servera i storidž sistema. U ovoj godini, može da se očekuje dalji rast HUAWEI-a zasnovan na finansijskoj snazi i opcijama koje može da ponudi telekomunikacionom sektoru u realizaciji velikih infrastrukturnih projekata.

Oklevanje sa nabavkom novih servera

Slično turbulencijama među velikim ponuđača serverske opreme, prisutne su velike promene i na strani domaćih informatičkih korisnika. Mnogi investitori oklevaju sa nabavkom servera i traže optimalno rešenje kako da iskoriste veliki globalni tehnološki napredak u uslovima još uvek slabe nacionalne ekonomije. Prema sadašnjem stanju stvari prosečan period zamene instalirane baze servera u Srbiji je skoro 7 godina i iz godinu u godinu se produžava. Kod PC računara koji su sada koriste, ciklus zamene je duži od 8 godina. Ovo je naša realnost koja je mnogo ranije pogodila skoro sve druge branše – krpiće se staro sve dok mu se duša na izvadi. Da stvar ne bude tako crna, serveri sada mogi i da se zakupljuju.

prosečan period zamene 

instalirane baze servera

u Srbiji je skoro 7 godina

i s vremenom se produžava

Kao što je u uvodnom pasusu rečeno, bez ulaganja telekomunikacionog sektora serversko i storidž tržište bilo bi u velikom minusu. Minus je veliki, ali, srećom, ulaganja telko sektora su još veća, pre svega velikih operatera, kao što su: TELEKOM, TELENOR, VIP MOBILE i SBB. Na ovaj način, oni obezbeđuju svima preko potrebnu IT infrastrukturu i stavljaju je na raspolaganje stanovništvu i celokupnoj privredi. Tržištu su ponuđene sve forme zakupa i proširenja IT kapaciteta: cloud serveri i storidži, telehousing, outsourcing… na ovaj način, biznisu u Srbiji su dostupni svi servisi i tehnologije slično kao u razvijenom delu Evrope, utisak je da ovako izgrađena infrastruktura značajno prednjači u odnosu na trenutnu upotrebu privrede.

Ilustrativan primer kako zakup infrastrukture može da se iskoristi je domaći projekat uvođenja integralnog informacionog sistema u zdravstvu (IZIS). U toku 2016. godine, zakupljeni su IT kapaciteti kod TELEKOM-a i ceo projekat je odmah dobio optimalnu infrastrukturnu pripremljenost. Upotreba i pozitivni uticaji implementranog informacionog sistema bili su vidljivi već do kraja tekuće godine. E sada, stanje sopstvene harverske opremljenosti domaćeg zdravstva ostaje skromno, kao i pre implementacije. Verovatno je državni cloud put kojim će se kretati celokupna državna uprava i skoro sve budžetske organizacije.

O pokretačima serverskog tržišta

Pored sektora telekomunikacija i državne uprave, veliki ulagači u serversku i storidž opremu su banke i veliki privredni sistemi. Ove četiri grupacije ostvaruju preko 85 procenata ukupnih ulaganja u servere i sisteme sa skladištenje podataka.

Sto se prognoze tiče, srpsko tržišta servera i storidža će rasti, svakako brže od proseka ukupnog IT tržišta, što je inače karakteristično za segmente sa niskom osnovicom. Tehnološki gledano, nastaviće se dalji prelaz ka blade serverima, iako će većina preduzeća i dalje radije koristiti dobro dokazane rek optimizovane platforme. Osvrnućemo se na svetle tačke i pretpostavke za ovu prognozu. Telekomunikacioni sektor će ostati generator rasta na domaćem tržištu servera i u narednim godinama. Očigledno je da izdaci za Data centre rastu u poslednjih par godina. Svake godine se realizuje par investicija, koje se mere milionima evra. Smatramo da će se i u narednim godinama nastaviti investicije telekomunikacionog sektora, tako da će rasti srpsko tržište Data centara i fizičke infrastrukture, a samim tim će rasti i serversko tržište.

Pregovori za pristupanje EU sa potrebnim reformama državne uprave Srbije, zajedno sa pozitivnim ekonomskim perspektivama su najvažniji pokretači tržišta servera i storidž sistema u državnoj upravi. I na kraju ne manje važno, u narednim godinama potražnja za novom infrastrukturom u bankarskom sektoru će pojačati prodaju x86 servera.

Ovaj tekst je izvod iz godišnje analize “SERVERSKO I STORIDŽ TRŽIŠTE U SRBIJI, 2016” koja je završena u februaru 2017. godine