Stagnacija na tržištu telekomunikacija

Četiri vodeće komapnije na domaćem tržištu telekomunikacija ostvarile su prošle godine 91% ukupnog poslovnog prihoda, preko 96% ukupne dobiti i upošljavale su 79% radne snage svih operatora. Međutim, ovo tržište u Srbiji, kao i u celoj Evropi stagnira, uprkos značajnim investicijama u infrastrukturu i nove servise, koje u Evropi iznose više stotina milijardi evra godišnje, a u Srbiji preko 250 miliona evra. U eri digitalne transformacije jedan od najvećih problema predstavlja nejasna vizija operatora kako ugraditi dodatnu vrednost u njihove tradicionalne telekomunikacione usluge.

Piše: Milovan Matijević*

Prema registrovanoj ili preovlađujućoj delatnosti, telekomunikacione firme se klasifikuju u četiri podsektora: operatori; proizvodnja i razvoj; tehnička podrška i integracija telekomunikacione infrastrukture; trgovina (distribucija) opremom. Ova analiza obuhvata 119 operatorskih firmi koje su pružale usluge elektronske komunikacije u 2017. godini, što je 48% od ukupno 248 telekomunikacionih preduzeća. Operatori predstavljaju vodeću delatnost telekomunikacija po svim osnovnim parametrima: po broju zaposlenih, sa 13.830 radnika što je 75% ukupne radne snage, po prihodu (78%), sredstvima (90%), i neto profitu (90%) u celokupnom sektoru telekomunikacija.

Analizom finansijskih izveštaja, već na prvi pogled se uočava da postoje četiri preduzeća koja su po svim performansama apsolutno dominantna na srpskom telekomunikacionom tržištu:  Telekom, Telenor, Vip mobile i SBB. Vodeća četvorka je ostvarila čak 91% ukupnog poslovnog prihoda i imala su oko tri puta veći prihod po zaposlenom od ostalih operatora. Ove kompanije su ostvarile preko 96% ukupne dobiti i upošljavale su 79% radne snage svih operatora.

Firma	Sredstva	Prihodi	Neto profit	Zaposleni
TELEKOM SRBIJA A.D.	193.457.879	93.814.614	14.548.188	7.919
TELENOR DOO	47.378.390	46.782.414	9.000.153	778
VIP MOBILE DOO	41.428.704	31.930.351	2.716.009	1.036
SBB DOO	68.010.467	25.380.817	2.905.867	1.229
OSTALI	31.458.002	19.113.962	1.119.549	2.868
UKUPNO	381.733.442	217.022.158	30.289.766	13.830

Svi iznosi su u hiljadama RSD

Mada je kompanija Telekom Srbija u 2017. godini uspela da održi tržišno učešće koje se kreće oko 50% po svim bitnim ekonomskim pokazateljima, beleži umeren pad tržišnog učešća po poslovnim prihodima sa 45,3% u 2016. na 43,2% u 2017 godini, tako da je gubitak iznosio 2,1 procenta poena (pp). Zabeležen je gubitak udela i po sredstvima (-1,8 pp), takođe i po zaposlenosti (-1,2 pp) usled smanjenja broja radnika za 300 u odnosu na 2016.

Telenor je druga po veličini kompanija po raspoloživim sredstvima (12%) i neto profitu (30%), ali i ona slično kao Telekom gubi tržišno učešće po sredstvima i prihodima za po 1 procentni poen, a po zaposlenima gubi 0,5 pp.

Vip mobile popravlja svoje tržišno učešće po prihodima (1,3 pp) i zaposlenima (0,5 pp). Sličan porast po ovim parametrima beleži i SBB čija je aktiva (sredstva) u 2017. godini porasla za 2,8 procentna poena usled velikih ulaganja u svoju mrežu.

 

Slika 1 Tržišno učešće lidera po izabranim ekonomskim pokazateljima

 

 

Slika 2 Dinamika tržišnih učešća prikazuje dobak ili gubak udela iskazan u procentnim poenima

 

Stagnacija tržišta otvara brojna pitanja

Prema RATEL-ovom pregledu tržišta, domaće tržište telekomunikacionih usluga (elektronskih komunikacija) stagnira u poslednjih nekoliko godina. Ukupan prihod ostavaren u 2017. godini iznosi 191,2 milijardi dinara (oko 1,58 milijardi evra), što predstavlja minimalan rast (oko 1%) u odnosu na prethodnu godinu.

U uslovima tržišne stagnacije u 2017. godini, struktura tržišta prema vrsti usluge praktično je identična kao i godinu dana ranije. Najveći udeo u ukupnim prihodima ostvaren je od pružanja usluge mobilne telefonije (58,5% ukupnih prihoda), slede usluge fiksne telefonije (16,4%) ispred usluga pristupa Internetu (12,5%) i distribucije medijskih sadržaja (10,6%). U strukturi ukupnih prihoda ostale usluge učestvuju sa zanemarljivih 2 odsto.

Kako u celoj Evropi tako i u Srbiji, prognozira se dalja stagnacija prihoda i za ovu i za narednu godinu. Ova stagnacija je u suprotnosti sa tehnološkim napretkom u oblasti elektronskih komunikacija i značajnim investicijama u infrastrukturu i nove servise. Telekomunikacione investicije u Evropi iznose više stotina milijardi evra godišnje i u Srbiji su one značajne (preko 250 miliona evra). Postavlja se pitanje šta su razlozi da operatori ostaju pasivni i fokusirani samo na pružanje tradicionalnih usluga?

Svedoci smo velikih i brzih promena u oblasti telekomunikacija, zahvaljujući konvergenciji sa računarskim sistemima. S druge strane, planovi evropske unije za razvoj ICT sistema, kao glavni cilj, ističu Digitalno jedinstveno tržište, a ono obuhvata pet velikih celina: velike količine podataka (big data), bezbednost na internetu, računarstvo u oblaku, IoT – internet stvari (IoT), mobilne sisteme elektronskih komunikacija pete generacije (5G). Kako telekomunikacione kompanije mogu da valorizuju ove prilike?

“Uberov sindrom” i konkurencija koja se pojavljuje niotkud unosi zabrinutost kod brojnih tradicionalnih telekomunikacionih kompanija. Jasno je da telekomunikaciona industrija treba da se kreće u pravcu pružanja širokog spektra usluga. Ono što je manje jasno jeste: koje su to usluge i za koga?

Za sada je više pitanja nego odgovora, no od telekomunikacionih kompanija se očekuje da se razvijaju mnogo brže, da transformišu svoje poslovne modele. Sve to zahteva obuku postojećih kadrova i verovatno promenu politike zapošljavanja kako bi se stvorila kultura inovacija koja brže prihvata promene kao prilike.

Pravi izazov za operatore će biti privlačenje talenata sa pravim idejama. Individualne ideje do sada uglavnom nisu lako prihvatane u telekomunikacionim preduzećima, ali takav stav će morati da se promeni kako bi ostali uspešni u budućnosti.

Pregrupisavanje pred digitalnu transformaciju

U nastupajućoj eri digitalne transformacije jedan od najvećih problema predstavlja nejasna vizija operatora kako ugraditi dodatnu vrednost u njihove tradicionalne telekomunikacione usluge. Dosadašnje puko obezbeđivanje elektronske komunikacije sadrži sve manji udeo u lancu vrednosti informacija, dok plasiranje sadržaja svih vrsta, pružanje dodatnih usluga i pratećih proizvoda zauzimaju sve više mesta. Sve to nude kompanije koje nisu tradicionalni operatori.

Kao da ponovo dolazi turbulentni period kada se čini da brza riba jede sporu, a ne velika malu. Suprotno prirodi, to se dešavalo u IT sektoru krajem 90-ih i ponovilo posle 2010. kada  je promenjen poredak i na glavnu scenu su stupili novi igrači – najuspešniji mali ujedno i brzi postali su veliki. Verovatno će posle 2020. jedna ili više glavnih telekomunikacionih kompanija biti kupljena od strane kompanija koje stvaraju sadržaje i novu digitalnu realnost.

Evropske telekomunikacije očekuju tektonske promene koje će imati značajan uticaj na strategije vođenja ovog biznisa. Na evropskoj telekomunikacionoj sceni ove godine postignuto je nekoliko velikih sporazuma: britanski Skaj (Sky) je prodat američkoj korporaciji Komkast (Comcast) za 38,8 milijardi dolara, a Vodafon grup (Vodaphone Group) je početkom ove godine postigla dogovor od 23 milijardi dolara za kupovinu više evropskih kablovskih operatera.

U toku 2018. godine desile su se značajne promene vlasništva dva velika operatora i u Srbiji. Početkom ove godine, Telenor grupa potpisala je ugovor o prodaji svog poslovanja u regionu centralne i istočne Evrope sa PPF grupom u vrednosti od 2,8 milijardi evra. Transakcija uključuje mobilne operacije u Srbiji, Mađarskoj, Bugarskoj i Crnoj Gori i provajdera tehničkih usluga Telenor Common Operation, koji su svi u potpunosti u vlasništvu Telenor grupe. Druga velika promena je da je kablovski operater SBB krajem leta dobio novog suvlasnika. Američki investicioni fond KKR prodao je većinski udeo u evropskoj telekomunikacionoj kompaniji Junajted grup (United Group), čiji je SBB deo, britanskoj kompaniji BC partner.

 

*Autor je analitičar ICT tržišta i direktor konsultantske kompanije Mineco-Computers

Tekst je objavljen u časopisu "BIZNIS I FINANSIJE" broj 155, novembar 2018