Srednja i velika preduzeća u Srbiji kao IT korisnici

Cilj ove analize je dobijanje uvida u IT sisteme najznačajnijih srpskih privrednih društava, te da bi se procenila njihova spremnost na buduća IT ulaganja. U osnovi, analiza je rađena da bi se dobio odgovor na pitanje: ko kupuje IT u Srbiji? Ovo važno pitanje je sastavni deo SITO tema i standarnih izveštaja i čini celinu sa preostala dva pitanja koja SITO inicijativa obrađuje: (2) šta se prodaje i (3) ko prodaje IT u Srbiji?

Zašto je ovo bitno? Konkurentnosti nacionalne ekonomije nema bez konkurentnosti njenih najvećih kompanija. Na donjoj slici je ilustracija tehnološkog zaostajanja srpskih kompanija u odnosu na svetske. Procenat izdvajanja za IT domaćih kompanija je 0,5% prihoda i nekoliko puta je niži od svetskog proseka (4,0%). Ako se zna da su prosečni prihodi domaćih kompanija daleko niži od svetskih, to je jaz domaćih i svetskih kompanija u apsolutnom iznosu IT budžeta još veći. Takođe, uočava se i zaostatak srpskih kompanija u broju zaposlenih IT stručnjaka.

Glavni nalazi

PC upotreba. Skoro polovina (44,6%) od 726 anketiranih preduzeća ima nisku PC upotrebu, tj. ima manje od 25% zaposlenih koji u svom poslu svakodnevno upotrebljavaju PC računar. Instalirana PC baza u ovim firmama iznosila je 28,3% svih računara u anketiranim preduzećima. Sa druge strane, istraživanjem je obuhvaćeno i 114 preduzeća (15,7%) sa instaliranom bazom računara 23,6%, čiji su zaposleni u velikom procentu (većem od 75%) koristili PC u svom poslovanju. U 27,5% anketiranih firmi, računare u svakodnevnom poslu koristi 25-50% zaposlenih, a najmanje je firmi (12,1%) u kojima računare koristi 50-75% radnika.

Serveri u preduzećima. Preko dve trećine anketiranih preduzeća poseduje pojedinačno manje od 5 servera. Do 10 servera ima oko 19% preduzeća, dok 13% preduzeća tvrdi da poseduje preko 10 servera. Ipak, dodatna analiza i modeliranje ukazuju na činjenicu da je instalirana baza servera u preduzećima koja poseduju preko 10 servera bliska instaliranoj bazi u preduzećima koja poseduju do 5 servera.

Interne IT službe. Dve trećine anketiranih preduzeća u Srbiji imalo je interne IT službe – najčešće su to IT odeljenja (32%). Složenije organizacione oblike prijavio je mali broj firmi, tako da centre ima 11 firmi, a direkcije samo 3 preduzeća. Da bi se podigla konkurentnost firmi neophodno je da skoro sve imaju IT službu, a sve velike firme IT službe u složenijem obliku organizovanja. Globalni trendovi IT „outsourcing“-a mogu malo da uspore razvoj internih IT službi, ali ostaje veliki slobodan prostor za buduće zapošljavanje IT stručnjaka u anketiranim preduzećima.

Broj internih IT stručnjaka. Ukoliko anketirane firme podelimo prema broju stručnjaka na one sa malom IT kritičnom masom (do 5 zaposlenih IT stručnjaka) i one sa potrebnom kritičnom masom IT stručnjaka (preko 5), uočljivo je da četiri petine firmi nema potrebnu IT kritičnu masu.

Struktura IT ulaganja. Prema strukturi IT ulaganja u 2011. godini, u Srbiji je i dalje dominirao IT hardver, sa učećem od 63 odsto, sledile su usluge sa oko 25 odsto i paketni softver sa 12 odsto. Bez značajnijih softverskih projekata, srpskom IT tržištu biće potrebne decenije da „sazri“ do strukture koju danas imaju naši severozapadni susedi: Hrvatska i Mađarska. Oko 80% anketiranih preduzeća ima niska ili srednje-niska softverska ulaganja, što još jednom ukazuje na slabu konkurentnost domaćih firmi u odnosu na globalne.

IT budžeti. Od 2008. godine, ponavlja se mantra: „Kriza je – smanjujte troškove!“ Mnoge kompanije pod ovom parolom neselektivno seku i što treba i što ne treba. Mnogi strateški IT projekti su ili će biti odloženi, što je POGREŠNO. IT je u osnovi optimizacije, a kriza je pravo vreme za strateška ulaganja. Dakle, sve ove godine treba posmatrati kao period u kojem je optimizacija od strateškog značaja.

Ubijajte troškove, ali ne i ulaganja. Imajte na umu da ukoliko ukinete IT budžet ove godine, smanjićete ukupne troškove tek za oko 1%, ali će vam profitabilnost biti smanjena za trećinu, jer toliko iznosi prosečan oslonac biznisa na IT. Podsetimo se nekoliko činjenica koje uvek važe, pa i u uslovima krize:

1.- IT ulaganja su uslov uspešnosti. Danas i ubuduće, organizacije će biti uspešne samo ako dovoljno ulažu u intelektualna dobra, informatička znanja i njihove primene. Većina preduzeća ima slabo uređene i nedovoljno efikasne poslovne procese, za čije su unapređenje potrebni reinženjering i odgovarajuća informatička podrška.

2.- Pouzdana IT infrastruktura predstavlja osnov za kontinuitet poslovanja u nesigurnom okruženju. Svakodnevno nam iz razvijenog sveta stižu sledeće poruke: „Server je otkazao. Disk je otkazao. Dve nedelje bez podataka su dve nedelje van posla. Dve nedelje van posla, u razvijenom svetu, znače da ste van posla zauvek.“

3.- Šta nam je činiti? Treba iskoristiti prednosti domaće IT zaostalosti. IT rešenja su intenzivno razvijana poslednjih decenija, sada su ušla u svoju zrelu fazu, nikada nisu bila pouzdanija ni jeftinija. Pogledajmo šta su to uvele evropske firme i iskoristimo prednosti dokazanih i jeftinih rešenja. Srpskim firmama se nudi prilika da za upola i vremena i novca uhvate priključak. Biće tužno ako „prednost” naše IT zaostalosti ne budemo iskoristili u punoj meri.

Kome je ova analiza važna?

IT je u osnovi konkurentnosti, tako da veliki informatički korisnici mogu da dobiju jasnu sliku svojih IT performansi u odnosu na ukupnu privredu i sektor kome pripadaju.

IT dobavljačima može da pomogne da realno sagledaju informatičko stanje i potrebe korisnika tako da mogu strateški da deluju.

 


Ovaj tekst je izvod analize „Preduzeća u Srbiiji kao IT korisnici“. U toku 2011. i 2012. godine Mineco je dva puta sproveo telefonsku i veb anketu među srpskim preduzećima, najznačajnijim IT korisnicima. Specifičnost ove ankete je što se ona sprovodi na kompletnoj populaciji 2.500 privrednih društava u Srbiji koja zapošljavaju više od 50 radnika. U ovom radu su prikazani rezultati uzorka od 700 anketiranih preduzeća. Planirano je da se narednom analizom obuhvate sva velika preduzeća (oko 500) i oko 2.000 srednjih.

Milovan Matijević – IT analitičar