Program državne podrške IT sektoru
Da li je uspešnima potrebna podrška?
„Neophodan je poseban program vladine podrške IT sektoru“, glasi jedna od ocena ankete koju je konsultanstsko-analitička kompanija Mineco sprovela među 200 vodećih programerskih firmi u Srbiji, nakon što je Ministarstvo finasija početkom januara objavilo nacrt programa državne podrške za IT industriju. Cilj ankete i komunikacije sa više od 1.000 stručnjaka iz domaćeg informatičkog sektora je da se daju predlozi Ministarstvu finansija za mere koje bi najviše podsticale dalji intenzivni razvoj ovog sektora i njegovog izvoznog potencijala.
Ključni nalazi ankete pokazuju da je informatičarima, pre svega programerskom sektoru, od finansijskih podsticaja važnija podrška u rešavanju problema nedostajućih kadrova. Prva mera koju anketirani predlažu je prilagođavanje obrazovnog sistema potrebama IT industrije (ocena 4,6 na skali od 1 do 5) i za najveći broj ispitanika (71%) ovo je najvažnija mera (ocena 5), dok je za 20% anketiranih vrlo važna (ocena 4). Za sektor je veoma važno i osavremenjavanje nastavnih programa i povećanje upisnih kvota za IT studije (4,5). Od finansijskih mera, ispitanici su najbolje ocenili one koje se odnose na poreske olakšice koje podstiču ulaganja u IT sektor i podršku domaćim izvoznicima softvera.
Neki od ključnih nalaza ankete, kada su u pitanju prepreke za brži razvoj IT industrije odnose se na nedovoljno znanje političara o mogućnostima IT sektora (4,5) i slabe kanale komunikacije IT sektora sa kreatorima politike (4,4). Preterana birokratija odvraćala je IT firme da se prijavljuju na dosadašnje programe podrške. Programerski sektor dodatno ističe problem odliva kadrova, jer im brojni programeri odlaze za boljom platom i mogućnostima usavršavanja.
Tabela 1 Koliki značaj pripisujete sledećim problemima za povećanje produkcije i izvoza IT usluga?
Anketa je u velikoj meri potvrdila nacrt državnog programa, a najveće kontraverze izaziva predlog Ministarstva o oslobađanju od obaveze plaćanja doprinosa za zdravstveno osiguranje, uz refundaciju stvarnih troškova. U kompaniji Mineco kažu da je ovo finansijski najveća stavka, koja obuhvata oko 4/5 ukupnog programa podrške.
– Širu javnost, van informatike, brine „rupa“ u budžetu, jer na predloženi način, korisnicima programa podrške, smanjiće se fiskalno opterećenje za trećinu (sa 67% na 43% u relativnom iznosu), ali se zaboravlja da će u apsolutnom iznosu izdvajanja informatičara i dalje biti veća po jednom zaposlenom nego u ostatku privrede – navodi Milovan Matijević, autor istaživanja i direktor Mineca. IT zaposleni u proseku imaju dvostruko veću platu od prosečne u Srbiji, što je osnovica za umanjena fiskalna plaćanja od 43%, dok zaposleni u privredi Srbije plaćaju 67%, ali na polovinu iste osnovice. Matematika je jednostavna, dva puta 43% je veće od 67%. Predložena mera treba da poveća konkurentnost domaćeg IT sektora u odnosu na međunarodni, pa se očekuje dalji rast zaposlenosti programera i popunjavanje „rupe“ u budžetu u roku kraćem od dve godine. Takođe, efekti povećanog obima posla čine ovu meru popularnom za državu, tim pre što se ne radi o „živom“ novcu, već o manjim fiskalnim zahvatanjima – navodi Matijević.
Veliki broj komentara koji dolaze van IT struke, a sa druge strane malu pažnju same IT struke privukle su subvencije za početnike od 25.000 evra po projektu. Kako sada stvari stoje, subvencije su namenjene velikim investitorima (seed kapital i biznis anđeli), koji imaju uspešan istorijat investiranja u IT startap-ove, a takvih je u regionu sve više. Otvaranje nove programerske firme je potreban, ali ne i dovoljan uslov za dobijanje sredstava. Da stvari budu jasnije, oni koji su šansu videli samo u novom APR rešenju, nisu predviđeni ovim podsticajem.
Ovolika pažnja prema IT industriji može da iritira druge struke, naročito manje uspešne, što bi bilo pogrešno. Motiv za vladinu podršku programerskom sektoru je percepcija da podrška uspešnima može da bude pokretač razvoja u svim prioritetnim oblastima (od poljoprivrede, energetike, preko biomedicine do nano materijala…). Sličnih programa podsticaja ima širom sveta. Brojne zemlje, velike i male, kako najrazvijenije, tako i zemlje u razvoju donele su programe podrške IT sektoru (od USA, EU, Kine, Indije, preko Južne Koreje, Singapura, Argentine, Brazila i Čilea, do Kenije, Ruande, Gane…). Srpska vlada ima šansu da primeni najbolja iskustva, ali uz maksimalno prilagođavanje domaćim specifičnostima.
