Kratak osvrt na IT kretanja u Srbiji 2021

Damaće tržište IT usluga se približava vrednosti od 300 miliona evra i raste godišnjom stopom nešto višom od 10%, sa druge strane izvoz kompjuterskih usluga će dostići 1,7 milijardi evra i zabeležiće rast od 30% na godišnjem nivou. Za bolju sliku o Srbiji nije dovoljno samo oslanjanje na softverski izvoz, potrebno je dodatno povećati domaća IT ulaganja. Kraj 2021. godine je dobar trenutak da bacimo pogled na neke aspekte kako tržišta tako i sektora informaciono-komunikacionih tehnologiji u Srbiji.

Domaća IT ulaganja

Prema svim procenama domaće IT tržište nastavlja da raste tako da će ove godine premašiti 700 miliona evra. Uzimajući u obzir okolnosti i globalnu pandemiju u 2021. godini, održavanje bilo kakvog rasta tržišta može se posmatrati kao izuzetno pozitivna stvar. Prošle godine IT tržište je dostiglo vrednost od 671,6 miliona evra, što je godišnji rast od 11 odsto. Podsećamo da četiri godine zaredom (2017-2020) domaće IT tržište beleži stalni rast stopom nešto višom od 10 odsto, tako da je trenutno na svojoj maksimalnoj vrednosti. Ukoliko vrednost tržišta posmatramo kroz parametar IT ulaganja po glavi stanovnika, Srbija je najzad premašila skroman nivo od 100 evra IT ulaganja po stanovniku. Time je napravljen mali, ali važan korak u daljem razvoju Srbije.

Informatičke usluge prave razliku

Informatičke usluge se na globalnom nivou koriste kao indikator za međunarodno poređenje država i nivoa njihovog tehnološkog razvoja. Domaće tržište IT usluga (u Srbiji) raste godišnjom stopom nešto višom od 10%, sa druge strane izvoz kompjuterskih usluga raste oko 30% na godišnjem nivou. Na ovaj način se popravlja slika o Srbiji od zemlje sa jeftinom radnom snagom ka zemlji sa kvalitetnim ljudskim kapitalom.

Prema podacima Svetske trgovinske organizacije, izvoz kompjuterskih usluga u svetu u periodu 2016-2020 povećavao se prosečnom godišnjom stopom od 12% tako da je u 2020. dostigao 500 milijardi evra. Srbija je u 2016. godini zauzimala 42 poziciju, dok se prema podacima za 2020. popela na 36 mesto. Procenjuje se da je u 2021. godini dodatno napredovala na rang listi za jednu ili dve pozicije. U poređenju sa zemljama u okruženju, prema vrednosti izvoza komjuterskih usluga, od nas su bolje rangirane Rumunija i Mađarska, dok je u odnosu na Bugarsku i sve ostale „manje komšije“ Srbija bolje rangirana.

Pozitivan saldo izvoza kompjuterskih usluga. Prema podacima Narodne banke Srbije za prvih deset meseci 2021. godine, pozitivan saldo u izvozu kompjuterskih usluga iznosio je 1,03 milijardi evra, što je povećanje od 42 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Izvoz kompjuterskih usluga rastao je godišnjom stopom od 30 odsto i dostigao je 1367 miliona evra, dok je uvoz sporo rastao (3%) i dostigao je 337 miliona, tako da je sada izvoz 4 puta veći od uvoza. U tabeli u nastavku su prikazane zvanične brojke Narodne banke Srbije za prvih 10 meseci 2020. i 2021. godine.

Tabela 1. Izvoz kompjuterskih usluga iz Srbije u prvih 10 meseci 2020-2021.

Vrsta usluge	Kompjuterske usluge	I-X 2020	I-X 2021	Rast
1.A.b.1.9.2	Izvoz	1.056	1.367	30%
1.A.b.2.9.2	Uvoz	328	337	3%
	Saldo	728	1.030	42%

Izvor: Narodna Banka Srbije

Komentar uz tabelu:
• Posle stagnacije softverskog izvoza u 2020. godini, dobra strana je da se izvoz ove godine vratio na dvocifrenu stopu rasta pri čemu je rast uvoza ostao jednocifren.

Udeo Srbije u izvozu IT usluga je oko 0,3% globalnog izvoza i ima prostora za dalji rast, ali za to će nam biti potrebni IT stručnjaci koji i sada nedostaju. Na primer, da bi smo naredne godine dostigli 2 milijarde evra izvoza IT usluga, prema sadašnjem modelu rada gde je outsourcing (iznajmljivanje radne snage) dominantni deo srpskog IT izvoza potrebno nam je dodatnih skoro 10.000 IT stručnjaka. Ukoliko bi se fokus pomerio na izvoz sopstvenih softverskih rešenja nedostajalo bi 5 do 6 hiljada ljudi.

Sektorska analiza

Nastavlja se trend rasta domaće IT industrije. Prvi precizniji rezultati sektorske analize za 2021. godinu biće raspoloživi po objavljivanju finansijskih izveštaja u drugom kvartalu 2022. Do tada ćemo se zadržati na par ključnih rezultata iz prošle godine: u domaćoj informatičkoj industriji poslovalo je 3.354 aktivnih preduzeća koja su zapošljavala ukupno 41.476 radnika. Okosnica IT industrije su mala i srednja preduzeća. Iako mala i srednja preduzeća čine tek nešto više od petine ukupnog broja IT firmi, ona prema prihodima, zaposlenima, kapitalu i dobiti nose dve trećine celokupne poslovne aktivnosti domaćeg IT sektora.

Posmatrano po delatnosti najviše je programerskih preduzeća (2.307), što je 69% od ukupnog broja. Posmatrano po veličini, u ukupnom broju IT preduzeća dominiraju mikro firme (manje od 10 zaposlenih) kojih je bilo 77,0%, pri čemu je najviše njih sa manje od 3 zaposlena. Sa druge strane, samo 18 preduzeća je u klasi velikih (sa više od 250 zaposlenih) i ovaj broj se sporo menja, u proseku se poveća za jednu do dve velike firme godišnje.

Neke od aktivnosti države u oblasti IKT-a

IKT je dinamična oblast koja od Države zahteva stalni rad na unapređenju regulativnog okvira i infrastrukture. Prema izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u 2021. godini, pored ostalih aktivnosti, u poglavlju 10 za informaciono društvo navodi se da je osnovan Savet za podsticanje razvoja digitalne ekonomije, inovacija, visoko-tehnološkog preduzetništva i digitalizacije u poslovanju privrednih subjekata. Usvojeni su akcioni plan za sprovođenje Strategije pametne specijalizacije za period 2020-2027. godine, i akcioni plan za sprovođenje Strategije industrijske politike za period 2021-2030. godine, sa ciljem poboljšanja digitalnih veština i podizanja konkurentnosti industrije Srbije, unapređenjem digitalizacije poslovnih modela industrijske proizvodnje.

Izveštaj dalje ocenjuje da digitalni jaz, posebno kod starijeg i marginalizovanog stanovništva, treba da se reši. Od ostalih tema izdvojićemo:
– Osnovan je Istraživačko-razvojni institut za veštačku inteligenciju kao institucija javnog servisa, u skladu sa Strategijom razvoja veštačke inteligencije za period 2020-2025. Važno je da se Srbija u tom pogledu uskladi sa politikom EU o etičkoj upotrebi veštačke inteligencije.
– Srbija priprema teren za aukciju za dodelu frekvencija za uvođenje 5G mreže, najavljenu za kraj 2021.
– Zvanično je otvoren novi Centar za skladištenje podataka u Kragujevcu. Centar koristi Microsoft tehnologije za platformu za prikupljanje i obradu podataka iz različitih javnih izvora. Srbija sada ima dva centra za skladištenje podataka, uključujući i onaj u Beogradu.

Indeks mrežne spremnosti
(Network Readiness Index 2021)

Indeks mrežne spremnosti (NRI) je jedan od najuticajnijih globalnih indeksa o primeni i uticaju informaciono-komunikacionih tehnologija u ekonomijama širom sveta. U svojoj najnovijoj verziji za 2021. godinu izveštaj NRI vrši međunarodno poređenje 130 ekonomija na osnovu 60 individualnih parametara razmeštenih u četiri različita stuba: tehnologija, ljudi, upravljanje i uticaj.

Sve ukupno Srbija je ove godine rangirana na 57. poziciju, što je za 5 mesta lošije nego u 2020. Uprkos padu po rangu, Srbija je za godinu dana povećala vrednost svog NRI indeksa sa 52,96 na 53,60 što se pokazalo kao nedovljno da zadrži poziciju na listi. Očigledno, druge zemlje su brže rasle i tako prestigle Srbiju. Ovo možda nije rezultat za brigu, ali jeste upozorenje kreatorima politike da domaće primene IT-a treba pojačati. Podsećamo da damaće tržište IT usluga raste godišnjom stopom nešto višom od 10%, sa druge strane izvoz kompjuterskih usluga raste oko 30% na godišnjem nivou. Dakle, za bolju sliku o Srbiji nije dovoljno samo oslanjanje na softverski izvoz.

 

*Autor je analitičar IKT tržišta i direktor konsultantske kompanije Mineco-Computers