Koliko je isplativa profesija analitičara domaćeg IT tržišta

Koliko je isplativa profesija analitičara domaćeg IT tržišta

Danas se na analize o trendovima na domaćem IT tržištu koje publikuje „Mineco Computers“ mnogi pozivaju. Ali i kada steknete ugled u profesiji koja je na nedovoljno razvijenom tržištu još „u pelenama“, možete se nadati da će zarada dostići ljubav prema poslu kad i ekonomija u Srbiji postane važnija od političara. Pod uslovom da preživite početno prikupljanje informacija i dokažete da niste „balkanski špijun uključen u teoriju zavere sa primesama latino-američke sapunice“, kaže direktor ovog preduzeća Milovan Matijević.   

Piše: Zorica Žarković

Informatičko tržite Srbije je na nizbrdici drugu godinu zaredom. Prema preliminarnim rezultatima za 2010. vrednost IT tržišta se procenjuje na 405 miliona evra, što je godišnji pad od oko 4%, a u odnosu na rekordnu 2008. godinu (545 miliona evra), tržište je manje za četvrtinu. U ukupnim ulaganjima i dalje dominira oprema sa učešćem od 62%, slede usluge sa 25% i softver sa 13%. Ulaganja zadržana na niskom nivou od oko 60 evra po glavi stanovnika pokazuju da je ekonomski oporavak, u kome je ova vrsta investicija među najznačajnijima – daleko, budući da u zapadnoj Evropi iznose oko 800, a u EU-12 oko 250 evra po stanovniku godišnje.

Da bi Srbija dostigla nivo IT ulaganja od 200 evra, potrebna je godišnja stopa rasta veća od 25% do 2015. godine, što bi je pozicioniralo na začelje novoprimljenih članica EU, čiji će prosek iznositi oko 300 evra po stanovniku. Sa gubljenjem koraka već u 2011. godini, ovaj skromni cilj Srbija će još teže dostići. U periodu 2011-2015. godina, može se očekivati ponovni rast IT sektora, ali daleko ispod potrebnog utrostručavanja. Potencijal za rast je veliki, ali su prepreke još veće, sumira situaciju Milovan Matijević, direktor preduzeća „Mineco Computers“, koje već sedam godina prati i publikuje analize o kretanjima na domaćem IT tržištu.

Poverenje je neobnovljivi resurs

Odluku da se bavi ovim poslom u delatnosti čiju je svetsku ekspanziju Srbija pod sankcijama prespavala u redovima za mleko, a koju kao zasebnu i danas ne prepoznaju mnoge domaće administrativne procedure, Matijević objašnjava uverenjem da je u pitanju strateška grana koja „zemlju može da pokrene iz sadašnjeg neodrživog stanja. Polazimo od toga da IT ima prirodu multiplikatora 1:20, što znači da 15 miliona evra IT ulaganja može da vrati 300 miliona evra u povećanoj ekonomiji“. Stoga je „Mineco“ pre sedam godina pokrenuo publikaciju „SITO“  – srpska IT osmatračnica, sa ciljem da se preciznijim podacima i analizama identifikuju mogućnosti za IT ulaganja sa najvećim efektima po ekonomski i društveni razvoj. Analize su fokusirane na tri segmenta: prodaju opreme, programa i informatičkih usluga, IT industriju i kupce informatičke opreme. Strandardizovani  tematski izveštaji nude odgovore šta se prodaje, ko su kupci a ko prodavci, kakva je dinamika IT tržišta i kako će se kretati u tekućoj i narednoj godini.

Naš sagovornik kaže da se visok kvalitet statistike i analize obezbeđuje prikupljanjem podataka u saradnji sa svim značajnijim IT kompanijama u Srbiji. „Sve je više preduzeća sa kojima imamo kvartalnu komunikaciju u odnosu na obaveznu godišnju kako je to do skoro bilo. Analizama je obuhvaćeno oko 1.000 IT preduzeća, i još 1.000 IT korisnika, neinformatičkih firmi. Veliki oslonac ovom poslu su javno dostupni podaci i servisi Agencije za privredne registre i Republičkog zavoda za statistiku“. Međutim, na samom početku „svaki pokušaj prikupljanja informacija bio je opterećen scenarijem „balkanski špijun uključen u teoriju zavere sa primesama latino-američke sapunice“. Poverenje koje smo postepeno zadobijali među vodećim informatičkim preduzećima bilo je osnova na kojoj smo gradili poslovnu šansu, stalno imajući u vidu da ono postaje neobnovljivi resurs kada se jednom izgubi“.

Poredeći uslove u kojima posluje sa situacijom kolega u zemljama EU, Matijević ističe da nedovoljna razvijenost ovdašnjeg tržišta nameće „da su naši izveštaji jednostavniji u pogledu parametara i dimenzija koje obrađuju i naravno – barata se mnogo manjim brojkama. Takođe, na Zapadu su nezavisne analize osnova svih planova prodaje, dok se u Srbiji planeri uveliko oslanjaju na sopstveni osećaj“. Brojke se uveliko razlikuju i kada je u pitanju zarada od ovakvog posla, ali naš sagovornik smatra da u situaciji kada je najveći broj ljudi u Srbiji upućen da radi ono što mora, „mogućnost da radite ono što želite je privilegija, a profit je tada u drugom planu. Pošto je tržište IT analiza u ranom stadijumu razvoja, realno je da tu pravog profita neće biti još dugo. Svetla strana toga je da nema ni konkurencije, a kako naš narod kaže: „strpljivim radom, posle petnaest godina uspeh će doći preko noći“. Taman kako ekonomske teme postaju fokus srpskog društva. Za razvoj profesionalnih IT analiza potrebni su realnost, strpljenje i upornost, jer je izvesno da opravka i napretka neće biti bez značajnog razvoja informaciono-komunikacionih tehnologija u svim oblastima“.

Kao nezavisan izvor informacija o IT tržištu Srbije, „Mineco“ svoje analize pravi prvenstveno za informatička preduzeća, obezbeđujući im podatke na osnovu kojih mogu da sagledaju svoje tržišni udeo u pojedinim IT segmentima, upravljaju porfolijom svojih proizvoda i usluga i porede se sa konkurencijom. Novoosnovanim IT preduzećima mogu da posluže da shvate kompleksnost IT tržišta i pri izradi biznis planova, a korisnicima IT proizvoda i usluga da dobiju objektivan uvid u ponudu. Analize mogu biti od pomoći i kreatorima ekonomske ili IT politike za bolje sagledavanje razvijenosti IT tržišta i ključnih znanja koje IT sektor može da ponudi, kao i za bolje statističko praćenje sektora. Sve je ovo zanimljivo i potencijalnim stranim investitorima, bilo da planiraju osnivanje sopstvenog preduzeće ili preuzimanje lokalnog, kaže Matijević.

Naručilac EU

Zahvaljujući stečenom iskustvu, „Mineco“ je na tenderu Evropske komisije dobio posao da sačini studiju o razvojno-istraživačkim kapacitetima Srbije u ICT oblasti, u okviru projekta koji je realizovan u 12 novopridruženih zemalja EU i šest zemalja u procesu pridruživanja. Svi nalazi i izveštaji koji su dostavljeni Evropskoj Komisiji na raspolaganju su i Ministarstvu za nauku i Ministarstvu za telekomunikacije i informaciono društvo, sa ciljem da se postojeći informatički kapaciteti što efikasnije uključe u evropski istraživački prostor. Prioritet je naučni program FP7, u kome je trećina budžeta koji premašuje 50 milijardi evra direktno ili indirektno namenjena ICT razvoju.

Najvažniji nalaz za Srbiju je da su njeni potencijali daleko veći od broja dobijenih projekata, a razlozi su višestruki – od negativne evropske percepcije o dometima ovdašnje nauke i rigidnosti velikih evropskih konzorcijuma da prihvate nove igrače, do unutrašnjih slabosti: inercije akademske elite, odliva mozgova i nedovoljnih stručnih i administrativnih kapaciteta domaćih organizacija. Poseban problem je nedostatak novca za početna ulaganja, uključujući i sporu reakciju države da obezbedi svoj deo finansijskih obaveza koje propisuju uslovi programa. Pomaka ipak ima, ocenjuje Matijević, o čemu svedoči i Strategija naučno-tehnološkog razvoja kojom je predviđeno da se u naučnu infrastrukturu uloži 300 miliona evra, od čega 50 do 80 miliona evra u ICT. Za to je pre godinu dana uzet kredit od Evropske investicione banke, ali „zabrinjava nedostatak transparentnosti, javno objavljenih procedura i kriterijuma kako i gde će se uložiti taj novac“.

Saradnja sa evropskim institucijama za „Mineco“ je bila od ogromne važnosti, od sticanja novih kontakata i znanja, do referenci. Projekat je ocenjen kao jedan od najkvalitetnijih u konkurenciji 18 istraživačkih ekipa iz zemalja srednje i istočne Evrope, a naš sagovornik ističe da dosadašnje iskustvo preduzeća pokazuje „da je svaki dobro završen posao donosio dva nova“.

Potpis za fotografiju:Milovan Matijević: Na Zapadu su nezavisne analize osnova svih planova prodaje, dok se u Srbiji planeri uveliko oslanjaju na sopstveni osećaj