IT tržište u Srbiji 2011-2012.

Dovoljno za nadu – nedovoljno za optimizam

Ukupna vrednost srpskog informatičkog tržište u 2011. godini dostigla je 423 miliona evra, čime je ostrvaren godišnji rast od 5 odsto. Rekordna vrednost  od 545 miliona evra iz 2008. godine ostaće nedostižna još nekoliko narednih godina, iako je pola milijarde evra godišnjeg IT tržišta davno trebalo da bude za nama. Procene pokazuju da će IT tržište i u 2012. godini najverovatnije  ostati u višegodišnjem „kanalu“ po vrednosti između 400 i 450 miliona evra. Ipak, očekuje se lagani rast od 5 odsto godišnje u naredne dve godine, što je dovoljno za nadu, ali nedovoljno za optimizam. Međutim, u slučaju slabe ekonomije, bez ekonomskog rasta ili sa padom BDP-a, srpsko IT može da nazaduje skoro 10 odsto.

Prema strukturi ulaganja domaće IT tržište sazreva, jer IT oprema nastavlja da gubi udeo – tempom po jedan procentni poen godišnje, iako hardver i dalje ima najveće učešće od 61,6 odsto. Slede IT usluge sa 25,7 odsto ukupnog marketa i paketni programi (12,6%). Skoro svi segmenti beleže oporavak u 2011. godini. Godišnji rast najvećeg segmenta, PC računara, iznosio je 3,6 odsto dok je rast segmenta aplikativnih programa dosegao dvocifren nivo (10,8%). U dubokom padu ostaje infrastrukturni segment mrežne opreme (-9,8%), koji deli sudbinu odloženih IT projekata poslovnog sektora i države.

Paradoks je da okosnicu IT ulaganja u Srbiji čine domaćinstva, preduzetnici i mikro preduzeća, koje slede država i finansijski sektor – a trebalo bi da prednjači realni sektor! U prekonponovanju ovog redosleda leži veliki potencijal rasta, ali za to će biti potrebno vreme. Neće se puno promeniti struktura IT ulaganja ni u 2012. godini, jer ova godina je izborna, što po pravilu pogoduje potrošnji, a zaustavlja investicije. Naročito kada je Vlada koaliciona i mora da se drži populističke agende, kao što je sada slučaj. Zbog takve politike već je rizikovan aranžman sa MMF-om!

Dobra je okolnost da su informaciono-komunikacione tehnologije prepoznate kao strateške, ali utisak je da nisu baš najbolje shvaćene njene prednosti. Za bolje razumevanje, razmotrićemo značaj IT sektora i ekonomske dobrobiti kroz nekoliko činjenica:

1. Rast globalne IT ekonomije je skoro 60 odsto brži od rasta ostatka ekonomije. U Srbiji je to i mnogo više – čak 200%! Analize domaćeg IT tržišta pokazuju da ekonomski rast od 1% generiše IT rast veći od 3%, što pokazuje razvojni karakter IT sektora.
2. IT ulaganja se oslanjaju na podršku preko 1.500 domaćih informatičkih preduzeća koja proizvode ili distribuiraju hardver, softver ili IT usluge i te kompanije zapošljavaju oko 15.000 ljudi.
3. Više od 20.000 dodatnih IT stručnjaka radi u organizacijama i preduzećima koja IT koriste kao deo svog poslovanja. Više od 5.000 IT stručnjaka radi u preduzetničkim formama organizovanja (agencijama i SZR).
4. Vrlo važno za Srbiju, koja kuburi sa nezaposlenošću, je to što se očekuje da će IT radna snaga rasti nekoliko puta bržom stopom od ukupne radne snage. Ovo će dodati skoro 5.000 novih, visokostručnih IT radnih mesta do kraja 2013.
5. Zajedno, IT kompanije i njihovi zaposleni uplatili su prošle godine u državnu kasu oko 100 miliona evra poreza, doprinosa i carina, a do 2013. taj iznos može značajno da premaši 100 miliona.

IT ulaganja i ekonomski razvoj

U više akademskih-naučnih radova pokazano je kako IT pokreće ekonomski rast. Na primer, Dejl V. Jorgenson sa Univerziteta Harvard je utvrdio da se učešće privrednog rasta koje pripada IT-u povećalo sa 11 odsto krajem 1990-ih na 15 odsto u ranim 2000-tim. Takođe je dokazano da se trećina novog ekonomskog rasta ostvaruje zahvaljujući informaciono-kimunikacionim tehnologijama.

I baš kao što IT pokreće ekonomiju, softver pokreće IT. Softver je složeniji za prodaju nego što je hardver, jer softver generiše više pratećih stručnih i ekonomskih aktivnosti. Svaki evro prodaje paketnog softvera generiše dodatnih 1,25 evra prihoda za uslužne IT firme. Na dalje, prihodi od prodaje softvera i usluga povećavaju i prihod u distributivnom kanalu IT hardvera. Zbog efekta multilikacije, 12 odsto ukupnih IT ulaganja koja idu na softver generišu zajedno sa uslugama oko tri četvrtnine IT „dodatne vrednosti“.

Naravno da ne iznenađuje što softver ima takav uticaj na ekonomiju. Postao je nezamenljiv produkcioni alat preduzećima i organizacijama u svim sektorima. IT je takođe kritična komponenta u svemu, od telefona do automobila, od zabave do nauke. Ali budući rast softvera u Srbiji zavisiće od valjane zaštite intelektualne svojine, softverske legalnosti i svakako ekonomskog stanja.

Šta je potrebno da bi Srbija dostigla IT ulaganja od 100 evra po stanovniku?

100 evra IT ulaganja po stanovniku u Srbiji znači:
– 70% veće IT tržište (prosečna godišnja stopa rasta 12% za 2011-2015)
– 60% sadašnjeg nivoa novoprimljenih članica EU (EU10)
– Ekonomski rast veći od 4% godišnje u periodu 2011-2015

Ukoliko IT ulaganja po stanovniku posmatramo kao meru dostignutih evropskih standarda, Srbija sa 60 evra, što predstavlja tek 11 odsto evropskog proseka (ili 37% EU10 proseka), važi za neuređeno informaciono drušvo. IT ulaganja su slabija od komšijskih: Hrvatske i Mađarske, ako je za utehu takmiče se sa Bugarskom i Rumunijom. Glavni razlog velikog zaostajanja za Evropom leži u slaboj snazi srpske privrede. Nivo industrijske proizvodnje u 2011. godini nije dostigao ni polovinu nivoa iz 1990. Bruto domaći proizvod (BDP) stoji nešto bolje: oko 70 odsto onog iz 1990. A sada, inače, iznosi 40 odsto proseka BDP-a deset novoprimljenih članica EU.

Uslov svih uslova da Srbija pređe 100 evra IT ulaganja po stanovniku je prosečan godišnji ekonomski rast veći od 4 odsto u periodu 2011-2015. Ova psihološka granica (100 evra) će dovesti Srbiju na skroman IT nivo od 60 odsto novoprimljenih zemalja EU10.

Kao što IT pokreće ekonomiju, softver pokreće IT. Da bi se prešla granica 100 evra IT ulaganja po stanovniku, glavni fokus informatičkih ulaganja države i privrede treba da bude na paketnom softveru, koji pokreće tržište IT usluga, što sve zajedno povećava prodaju opreme. Softverska ulaganja povoljno deluju na razvoj specijalističkih IT usluga i stvaranje ambijenta za značajnije investicije, što će doprineti bržem sazrevanju srpske IT scene. Za potrebnu stopu godišnjeg rasta IT tržišta od 12%, usluge i softver treba da rastu natrosečnom stopom od 16% i 13%, respektivno. Dok hardver može da ide malo sporije, oko 10%.

Danas i ubuduće, organizacije će biti uspešne samo ako dovoljno ulažu u intelektualna dobra, informatička znanja i njihove primene.

Koliko su ovakve projekcije realne?

Srbija je dve nedelje zaglavljena u snegu, procena vodećih ekonomskih analitičara je da će gubitak biti veći od 500 miliona evra – oko 1,5% BDP-a, kao celokupno domaće IT tržište.

U uslovima kada se neprekidno govori o novom talasu krize ne ostaje puno prostora za optimizam i ambiciozne planove, ali IT ima osobinu da ne zahteva kapitalne investicije, a uslov su uspešnosti. Većina domaćih preduzeća (a i država) imaju slabo uređene i nedovoljno efikasne poslovne procese, za čije su uređenje potrebni reinženjering i odgovarajuća informatička podrška. Međutim, domaće firme karakterišu mala IT izdvajanja na niskoj osnovici, jer su izdvajanja za IT ispod 1% poslovnog prihoda, najčešće je IT budžet manji od 1% ukupnih troškova! Ukoliko bi IT bužeti srpske privrede dostigli 1% poslovnih prihoda IT tržište bi premašilo 700 miliona evra, samo od ovog sektora. Veliki potencijal za IT leži i u Državi, jer bi „IT investicija u ljude i nove tehnologije” od 10 evra mesečno po zaposlenom bio najbolje uložen novac! Državna uprava i budžetske organizacije godišnje izdvajaju za plate preko 100.000 zaposlenih skoro milijardu evra, dok za IT projekte nema ni 5 odsto ovih sredstava.