IT tržište u Srbiji 2010-2011.
Informatičko tržite Srbije je na nizbrdici drugu godinu zaredom. Prema preliminarnim rezultatima za 2010. godinu vrednost IT tržišta se procenjuje na 405 miliona evra, čime se beleži godišnji pad od oko 4 odsto. U odnosu na rekordnu 2008. godinu (545 miliona evra), tržište je manje za četvrtinu. Kada se posmatra struktura ulaganja i u prošloj godini dominaro je segment IT opreme sa učešćem od 62 odsto, sledile su IT usluge sa 25 odsto, pa softver sa preostalih 13 procenata ukupnih IT ulaganja. Međutim, zarada na opremi se praktično istopila. Mereno po raspoloživom kapitalu IT preduzeća, u zavisnosti od specijalnosti, najviše kapitala su imala uslužna preduzeća – skoro dve trećine.
Potezi države i banaka presudno su uticali na to da prošle godine IT sektor ostane u minusu. Državne institucije i javna preduzeća već duže vreme duguju informatičkim preduzećima po osnovu izvršenih isporuka: procenjuje se da je dug veći od 10 miliona evra. Dugovanja i mučenje sa budžetskim deficitom u prošloj godini, nateralo je državu da okleva sa većim IT ulaganjima. Banke su smanjile kredite prema IT sektoru, jer su IT preduzeća procenjena kao veoma rizična. Dodatno su banke bile uzdržane i kod odobravanja kredita građanima za nabavku računara. Povrh svega, banke kao IT korisnici su primetno smanjile IT ulaganja.
Da li je kriza za nama?
Mnogi postavljanju ovo pitanje. Daleko je oporavak. Oporavak za Srbiju ne znači povratak na stanje pre 2009. već to da njena ekonomija mora da bude jača nego 1990. Sadašnja je na 70% tadašnjeg nivoaL. Ako krizu posmatramo kao lošu realnost i male mogućnosti onda su srpsko društvo i ekonomija u dvodecenijskoj krizi, gde je fokus bio na drugim temama – daleko od IT-a. Zadržavanje IT ulaganja na niskom nivou, od oko 60 evra po glavi stanovnika, predstavlja jasan idikator da je srpsko društvo i ekonomija daleko od oporavka, jer su konkurentnost ekonomije i uređenost (transparentnost) društva direktno vezane za IT ulaganja. Najkraće, u zapadnoj Evropi ova ulaganju su 800 evra, a u EU-12 oko 250 evra po stanovniku godišnje.
Da bi Srbija dostigla nivo IT ulaganj od 200 evra, potrebna je godišnja stopa rasta veća od 25 odsto do 2015. godine, što bi Srbiju dovelo na rep (začelje) novoprimljenih članica Evropske Unije, čiji će prosek iznositi oko 300 evra po stanovniku. Sa gubljenjem koraka već u 2011. godini, ovaj skromni cilj Srbija će još teže dostići. U periodu 2011-2015. godina, možemo da očekujemo da će se rast IT sektora vratiti, ali daleko ispod potrebnog utrostručavanja. Potencijal za rast jeste veliki, ali su nemogućnosti još veće.
U ovakvim okolnostima, očekuje se stagnacija srpskog IT tržišta u 2011. godini, ili u najboljem slučaju skroman rast do 5 odsto ukoliko država realizuje nekoliko većih IT projekata, kao što je „Digitalna škola“ sa 30.000 računarskih radnih mesta. U pesimističkoj varijanti, ukoliko ovo bude izborna godina, a država ne uspe da održi budžetske okvire, može se desiti dalji pad IT tržišta – veći od pet procenata. Na ovako širok raspon prognoze dodatno utiču brojni faktori koji su predmet posebne analize, a pomenućemo samo makroekonomske prognoze za 2011. godinu za koje u Srbiji ne postoji konsenzus.
Globalni IT pokretači i Srbija
Prema Gartneru, globalni pokretači IT tržišta sadržani su u: (1) računarstvu u oblacima (Cloud Computing); (2) društvenim mrežama (Social Computing) i (3) upravljanju podacima i sadržajima. Sprega ove tre sile rezultovaće novom oblašću – inteligentim poslovanjem (Inteligent Business), koja će se utrostručavati svake tri godine. Koliko su globalni pokretači IT tržišta prepoznatljivi u Srbiji? Odgovor bi mogao da bude: „Sporadično ili zavisi – individualno“. U većini domaćih preduzećaprisutnost je skromna, ili tek toliko da kada se jedna tehnologija ili platforma ukida, silom prilika, prelazi se na novu. Nove aplikativne platforme i inteligentno poslovanje će morati da sačekaju da se prvo napravi pristojan posao – bez ozbiljnog profita neće biti ni IT ulaganja. Sa druge strane, internacionalne kompanije, koje posluju u Srbiji, spuštaju svoje korporativne IT standarde koji dobro prate najnovije trendove, a kod uvođenja sve češće zaobilaze domaći IT sektor.
Upotreba računara u domaćinstvimaje u skladu sa svetskim prosekom. Mnogu merkaju mobilne uređaje na Androidima, sanjaju novi „iPad“ ili netbook, ali se još uvek najviše kupuje „žuti“ računar. Ono što je pozitivno je da se softverske novotarije u Srbiji brzo usvajaju i šire. Iako to više predstavlja potrošački nego investicioni IT deo, dugoročno će dati dobre rezultate kroz podizanje IT znanja i veština populacije.
Zanimljivo je ponašanje Države i javnih preduzeća kod uvođenja savremenih IT rešenja. Iako je predhodno stanje bilo više nego skromno, često se dešava da se za rešenje izabere sam „svetski vrh“ tehnologije. Da li je ovo opravdano? Jeste – kad je to mudro hvatanje prečice i dobijanje maksimalnih performansi po prihvatljivoj ceni. Međutim, najčešće su takva rešenja veoma skupa, pa njihova nabavka u Srbiji liči na snobizam siromaha. Posrne se pred preteranim reklamama (bez namere da se omalovaže nove tehnologije) i teško se odoleva: oblacima, virtuelizaciji, 3D, 4G…pa šta košta, da košta. Nadalje, nedovoljna transparentnost u javnim nabavkama često stvara nedoumicu oko izbora pojedih rešenja i onda kada su namere najbolje. Primer je uvođenje ERP rešenja u Grad Beograd, koje je povereno vodećim svetskim IT kompanija.
Paradoks je da okosnicu IT ulaganja u Srbiji čine domaćinstva, preduzetnici i mikro preduzeća, koje slede država i finansijski sektor – a trebalo bi da prednjači realni sektor! U prekonponovanju ovog redosleda leži veliki potencijal rasta, ali će se on teško ostvariti u 2011. Ova godina je predizborna (verovatno i izborna), što po pravili pogoduje potrošnji, a zaustavlja investicije. Naročito, kao što je to sada slučaj, kada je Vlada koaliciona i mora da se drži populističke agende.
Teško je govoriti o značajnijem povećanju izvoza i uključivanju srpske industrije u međunarodnu podelu rada. Taman kada nam se čini da velika recesija popušta, nameću se nove teške teme: barel nafte se opasno približava ceni od 100 dolara; hrana je sve skuplja, a evropske solidarnosti je sve manje. Srbija je u sankcijama shvatila značaj energije i hrane i to joj i sada može pomoći u pronalaženju rešenja za samoodrživost. No bez obzira na sve – izvesno je da oporavak i transformacija srpskog društva nisu mogući bez transformacije i velikog razvoja informaciono-komunikacionih tehnologija – u svim oblastima.
Milovan Matijević milovan@mineco.rs (Direktor kompanije Mineco, koja prati tržišna i tehnoloških kretanja u IT sektoru.) Prikazani podaci su izvod iz standardnih SITO analiza. Za 2010. korišćeni su preliminarni podaci dobijeni do 31.decembra 2010.
