IKT potencijal Srbije

IKT potencijali Srbije

(Ne)povezane karike

Ukoliko IT ulaganja u Srbiji ne budu udvostručena u narednom petogodišnjem periodu i sistemski se ne objedine postojeći potencijali, ekonomija i društvo ući će u još dublju krizu.

piše: Milovan Matijević

Rikardo Hausman, profesor međunarodnog ekonomskog razvoja na Harvard Univerzitetu predviđa izuzetno ubrzani razvoj srpske ekonomije u sledećih 10 godina i kaže da će se Srbija u tom periodu naći među prvih 20 ekonomija u odnosu na rast BDP-a po glavi stanovnika.

„Srbija raspolaže izuzetno kompleksnim proizvodnim sposobnostima i znanjima i nalazi se na uzlaznoj putanji . Moram priznati da ovi nalazi za mene nisu bili očekivani. Ona ima značajne proizvodne kapacitete u preradi metala, proizvodnji elektro opreme, guma, električne žice, aluminijuma, hemijskih proizvoda, lekova i čitavu paletu drugih manjih proizvodnih grana“, kaže Hausman.

Bez obzira na sve potencijale i trenutne (ne)mogućnosti – izvesno je da oporavak i promena srpskog drušva nisu mogući bez razvoja i primene informatičko-komunikacionih tehnologija (IKT) – u svim oblastima. Ovaj tekst ima za cilj  da prikaže stanje i potencijale IT tržišta, IT industrije, obrazovanja IKT stručnjaka i istraživačko-razvojne kapacitete u IKT oblasti. Uvezivanjem ovih karika u jak IKT lanac može da povuče Srbiju napred.

Karika 1

IT ulaganja i(ili) IT potrošnja

IT tržište može da ima: (1) potrošački karakter kada su kupci fizička lica i preduzetnici i (2) investicioni karakter u slučaju kupaca iz poslovnog sektora.  Prošle godine, srpsko It tržiše je vredelo 405 miliona evra. Investiciona IT ulaganja u Srbiji su iznosila oko 265 miliona evra, što je 65% IT tržišta, dok je potrošnja činila preostalih 35%.

Paradoks je da okosnicu IT tržišta u Srbiji čine domaćinstva, preduzetnici i mikro preduzeća, zatim slede država i finansijski sektor – a trebalo bi da prednjači realni sektor! U prekonponovanju ovog redosleda leži veliki potencijal rasta, ali će se on teško ostvariti u 2012. Sledeća godina je izborna, što po pravili pogoduje potrošnji, a zaustavlja investicije. Naročito, kao što je to sada slučaj, kada je Vlada koaliciona i mora da se drži populističke agende.

Mereno u odnosu na BDP (30 milijardi evra u 2010), IT ulaganja u Srbiji su ispod 1% BDP-a, a evropski standardi su između 2 i 3% BDP-a. Visoka nezaposlenost i skromna kupovna moć čine dugo očekivani ekonomski oporavak Srbije bledunjavim i neizvesnim. Dok su preduzeća pre krize bila spremna da investiraju u tehnologiju, kako bi ostvarila rast, sada odlažu ili suviše oprezno ulaze u nove IKT projekte.  I pored toga što postoje potrebe za IKT ulaganjima, kompanije se usredsređuju na osnovne potrebe svog posla. Svaka analiza povraćaja uloženih sredstava (ROI), u uslovima kada rade bez profita, služi im kao alibi za štednju. Bez ozbiljnog profita neće biti ni ozbiljnih IKT ulaganja.

Karika 2

IKT industrija

Srpsku informatičku industriju, u 2010. godini, činilo je 1.614 aktivnih preduzeća (preduzeća koja su ostvarila pojedinačni poslovni prihod veći od 400.000 dinara). Zaposleni u ovoj industriji (13.816 radnika) činili su  oko 0,9% ukupne radne snage u svimpreduzećima i institucijama u Srbiji. Prosečan broj zaposlenih po IT preduzeću bio je 8,6 a poslovni prihod i dodatna vrednost po zaposlenom iznosili su 80.034 evra i 26.598 evra respektivno.

Prema zapadnim standardima srpska IT industrija danas izgleda izuzetno skromno. Karakteriše je veliki broj mikro preduzeća (1349) koja su bez finansijske snage, nedovoljno tehnoloških znanja i menadžerskih iskustava. Sa druge strane, u Srbiji je samo četiri velika IT preduzeća (preko 250 zaposlenih) od kojih su tri velika sistem integratora, od skora u stranom vlasništvu sa definisanim korporativnim standardima. Najzanimljivija sa stanovišta budućeg razvoja su mala i srednja IKT preduzeća. Podrška i ulaganja iz predpristupnih EU fondova mogu da budu odlučujući za brži razvoj sektora. U Srbiji posluje 261 srednjih i malih IT preduzeća, što predstavlja 16% ukupnog broja IT preduzeća. Prosečan broj zaposlenih u SMP je  31,7 što je skoro četiri puta više u odnosu na prosek celokupne informatičke industrije, koja zapošljavaja 8,6 radnika po preduzeću. SMP su ostvarila poslovni prihod od 780 miliona evra što predstavlja oko 70% poslovnog prihoda informatičke industrije Srbije u 2010. Dodatna vrednost po zaposlenom u SMP segmentu je za 8,5% veća od prosečne dodatne vrednosti srpske IT industrije.

Karika 3

IKT obrazovanje i kadrovi

U 2009. godini u Srbiji je diplomiralo 3.256 IKT stručnjaka, od toga 1.957 na I stepenu visokog obrazovanja (B.Sc), 1.233 na II stepenu (M.Sc) i 66 na III stepenu (Ph.D.) visokog obrazovanja.

Potreba za kvalifikovanim informatičkim kadrovima u Srbiji je prepoznata osamdesetih godina prošlog veka, kada su formirane katedra za računarstvo na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu (1987) i osnovana katedra za računarstvo i informatiku na Matematičkom fakultetu u Beogradu (1987). Nešto ranije, na Fakultetu organizacionih nauka krenule su studije primenjene informatike, kao preteča moderne veze menadžmenta i informatike. U Nišu je 1982. godine napravljena moderana zgrada Elektronskog fakulteta. U Novom Sadu je na Fakultetu tehničkih nauka izdvojena katedra za računarstvo i automatiku, a na Prirodno-matematičkom fakultetu katedra za matematiku i informatiku. I danas ove institucije predstavljaju okosnicu u obrazovanju, istraživanju i nauci u informatičkoj oblasti u Srbij. IKT nastava se sada održava na 36 obrazovnih institucija, 14 je u okviru državnih univerziteta, 5 je u sastavu privatnih univerziteta i 17 je u državnim visokim školama.

Mali broj studenata se odlučuje za privatne univerzitete (445 ili 8%). Na strani državnih su tradicija i finasije. Troškove IKT studija na državnim univerzitetima u velikoj meri (više od 80%) pokriva Država iz budžeta, dok na privatnim 100% studenata su samofinansirajući.

Nastava IKT studija održava se u 17 gradova, što pruža jako dobru geografsku dostupnost. Ona je istorijska tekovina, proizašla iz težnje da se kadrovi obrazuju blizu privrednih centara. Kako je u poslednje dve decenije privreda devastirana, sankcijama, NATO bombardovanjem, traljavom transformacijom koja traje duže od decenije, ovi očuvani obrazovni kapaciteti daju nadu za brži  ekonomski progres.

Karika 4

Istraživačko-razvojni kapaciteti

Od 12.006 naučno-istraživačih radnika koje beleži Statistički zavod Srbije njih 890 radi u IKT oblasti, od toga 615 je u softverskom razvoju, a 275 je u elektronici, komunikacionim tehnologijama i računarskoj opremi. Broj zaposlenih istraživača je u 2009. godini porastao za 4% u poređenju sa godinu dana ranije, a za 13,5% ih je više nego 2007.

Godišnja vrednost istraživačko-razvojnih  poslova je oko 250 miliona evra, tako da Srbiju karakteriše nizak procenat  ulaganja u R&D, oko 0,8% BDP-a (oko 0,5% je iz državnog budžeta). Sa oko 12.000 istraživača, što čini oko 6,8‰ (promila)ukupne zaposlenosti, Srbija je na svetskom proseku.

Prema Lisabonskoj deklaraciji, zemlje članice EU i kandidati, treba da obezbede finansijska sredstva za istraživanje i razvoj u visini od 1% BDP-a sa nacionalnog budžeta i dostignu 3% BDP-a ukupno. Za R&D u Srbiji će to značiti sredstva od milijardu evra godišnje. Uliva nadu što je Srbija, u relativnim izdvajanjima, pretekla tri članice EU: Poljsku, Grčku i Slovačku. Naglašavamo da je srpski statistički zavod napravio značajan napredak u prikazivanju podataka istraživačko-razvojnog sektora od 2009. godine.

R&D u OECD i ne-OCD zemljama, 2009.

 

Izvor: OECD Science, Technology and Industry: Scoreboard 2009

 Ali, gde je Srbija trenutno  na tehnološkoj mapi Evrope?Konkuretnost privrede i uređenost i (ili) transparentnost društva na najbolji način su ilustrovani dijagramom IT ulaganja prema ekonomskoj snazi društva (BDP-a).

IT ulagaja prema ekonomskoj snazi

 

Izvor: EITO 2007, Eurostat, Mineco 2010

Zapažanja uz gornji dijagram:

• Plave linije obeležavaju evropski prosek BDP po stanovniku (oko 25 000 evra) i IT ulaganja po stanovniku (600 evra)
• Države na severu i zapadu Evrope imaju jaku ekonomiju i visoka IT ulaganja, sve značajno iznad proseka.
• Zemlje Mediterana odlikuju jaka ekonomija i niska IT ulaganja, daleko ispod proseka Pežorativan i provokativan naziv PIGS (Portugalija, Italija, Grčka i Španija) pokazuje da pripadaju „drugoj ligi“.
• Sve zemlje iz grupe EU 10 (novopriključene, pre Rumunije i Bugarske) kaskaju: nalaze se u kvadrantu slabe ekonomije i niskih IT ulaganja.
• Srbiju od severozapadnih suseda deli decenijski tehnološki jaz. Ostala je u koordinatnom početku, zajedno sa Albanijom, Makedonijom, Crnom Gorom, BiH, Rumunijom i Bugarskom.

Zato, ukoliko IT ulaganja u Srbiji ne budu udvostručena u narednom petogodišnjem periodu i sistemski se ne objedine postojeći potencijali, ekonomija i društvo ući će u još dublju krizu, a ohrabrujuća  predviđanja harvardskog stručnjaka sa početka ovog teksta najverovatnije ostati na onoj žalosnoj klonstataciji “šta bi bilo da je bilo”.