ICT razvoj – može li Srbija više od „zvezde u usponu”?
O programu FP7-ICT
„Okvirni program 7″ za istraživanje i tehnološki razvoj pod skraćenim nazivom FP7 najveći je istraživački i razvojni program Evropske unije. Ovaj program traje 7 godina, od 2007. do 2013, a njegov ukupni budžet iznosi preko 50 milijardi evra. FP7 je strukturno podeljen na više programskih blokova od kojih su najznačajnija sledeća četiri: saradnja (Cooperation), ljudi (People), ideje (Ideas) i kapaciteti (Capacities). Programski blok Saradnja obuhvata deset oblasti od kojih je najveća Informaciono-komunikacione tehnologije (ICT) za koju je izdvojeno ukupno oko 17 milijardi evra.
Srbija u FP7-ICT
Od sredine 2007. godine Srbija se smatra ravnopravnim učesnikom u Okvirnom programu 7, sa statusom pridružene članice (Associate Member), a učesnici iz Srbije mogu ravnopravno sa drugim učesnicima iz Evrope da predlažu projekte i budu njihovi koordinatori. Dakle, u nauci Srbija je već u Evropi. Kakvi su rezultati?
Uspešnost srpskih predlagača u FP6-IST i FP7-ICT projektima i poređenje sa EU:
Izvor: EC-DG INFSO (FP7-ICT Theme Call 4 inclusive)
Sa 18 uspešnih kandidata u FP7-ICT projektima Srbija je dostigla stopu prolaznosti od 18,6 odsto, što je viša stopa uspešnosti od proseka EU i ujedno među najboljim rezultatima u Evropi. Takođe, učešće uspešnih srpskih organizacija u ukupnom broju svih uspešnih podnosilaca za FP7-ICT projekte je podignuto na 0,23% sa 0,16% koliko je iznosilo u prethodnom cilkusu (FP6-IST) projektima. Uprkos rastu Srbija je među zemljama s najmanjim brojem učesnika.
Na dijagramu koji prikazuje uspešnost i učešće svih zemalja učesnica FP7-ICT Srbija se nalazi u kvadrantu visoke uspešnosti i malog učeća, gde su još Danska i Irska. Ostali uglavnom potvrđuju pravilo „bogati su veliki i uspešni, a siromašni mali i neuspešni”.
Vidljiva je protivrečnost između natprosečne uspešnosti srpskih kandidata (među 38 najuticajnijih zemalja, Srbija se nalazi na 8. mestu) i malog broja uspešnih kandidata (među 38 zemalja, Srbija je 28.) Kao i u mnogim drugim oblastima, za ovaj rezultat su zaslužmi pojedinci. Sve je bazirano na njihovom entuzijazmu i upornosti. Ko su ti Đokovići i Čavići u FP7-ICT projektima? Najpre ćete ih naći u Institut Mihailo Pupin, par laboratorija Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, a „prisvojićemo” rezultate ERICSSON-ovog razvojniog centara u Srbiji koji vode naši stručnjaci. Od privatnih kompanija svetli primer je niški CIM COLLEGE. Procenjeno je da u Srbiji postoji oko 100 istraživačih organizacija koje mogu uspešno da rade na FP-ICT projektima. Kako povećati interesovanje za FP7-ICT projekte?
Zbog sličnog trenda koji postoji u objavljivanju naučnih radova u časopisima sa značajnim naučnim doprinosm (SCI lista), Srbija je ponela epitet „zvezda u usponu”. Može li se više od ovoga? Polazak sa male osnovice, nudi velike stope rasta, ali da bi se pobeglo od skromnog stanja, ovaj rast u Srbiji treba da bude dvocifren duže od decenije.
Na slici je prikazano učešće nacionalnih budžeta u ukupnom FP7-ICT budžetu (x-osa) i udeo sredstava dobijenih preko svojih istraživačkih organizacija iz FP7-ICT (y-osa).
Zasnovano na glavnom trendu (plava linija), mogu se razlikovati dve grupe zemalja: (1) zemlje iznad glavne trend linije koje povlače više sredstava nego što participiraju i (2) zemlje ispod te liniji. Navešćemo dva primera: Nemačka sa najvećim učešćem i povlačenjem sredstava blizu je “fer linije”, dok je Poljska sa najvećim odstupanjem u povlačenju novca – dva puta više daje nego što povlači, što u njenom slučaju može da se meri sa par stotina miliona evra.
Srbija se, za sada, nalazi u prvoj grupi koju karakteriše veće povlačenje novca od njenog učešća u budžetu. Pri tome, vidljivo je da Srbija ulaže mali novac i povlači male količine novca iz FP7-ICT. Iako ovo ukazuje na nedostatak kritične mase istraživača, glavni razlog za malo učešće leži u skromnom interesovanju istraživača za FP7-ICT projekte. Već u sledećem ciklusu (FP8) od 2013 može doći do negativnog salda Srbije, iznos srpskog budžeta za FP mogao bi značajno da premaši iznos koji srpske organizacije mogu da povuku na osnovu svojih rezultata. S obzirom na veličinu, ekonomije i stanovništva, Srbija bi trebalo da ima barem 5 puta veće učešće kako u broju predloga projekata tako i broju organizacija koje podnose projekte.
Koji su razlozi za dosadašnju uspešnost u FP7-ICT projektima?
- U junu 2007, Srbija je dobila status jednak onom koji imaju članice EU27.
- Uprkos dvodecenijskoj krizi, Srbija je sačuvala solidan broj ICT eksperata.
- Regionalno postavljeni projekti stimulisali su uspeh srpskih organizacija.
- Srbija je prirodno središte i centar za koordinaciju za region zapadnog Balkana, zahvaljujući istorijskim veza, jezičkoj sličnosti i geografskom položaju.
Koji su razlozi za dosadašnju neuspešnost u FP7-ICT projektima?
- Srbija se pridružila FP s velikim kašnjenjem, pa su još uvek slabi kontakti srpskih sa evropskim istraživačima. Osim toga, prisutna je krutost vrhunskih velikih EU15 konzorcija za proširnje prema Istoku.
- Pisanje / priprema predloga projekta zahteva složen i dugotrajan rad, a srpski istraživači nemaju iskustva za odgovarajući pristupa u pripremi predloga projekta.
- Veliki broj srpskih istraživača nije dovoljno zainteresovana niti prepoznaje prednosti učestvovanja u FP7-ICT projektima.
Država je rezervisala ulogu ključnog igrača u oblasti nauke i istraživanja, zato što je ona osnivač glavnih istraživačkih institucija, finansira njihov rad iz budžeta i određuje pravni okvir, a evo i nekoliko interesantnih planova:
- Prema Strategiji naučnog i tehnološkog razvoja 2011-2015, država planira da uloži 300 miliona evra u naučnu inftastrukturu, što je 5 puta više nego u prethodnih 10 godina.
- Država planira povećenje ulaganja u nauku sa sadašnjih 0,3% BDP-a na 1.0% do 2015. godine, što bi i uz skroman rast ekonomije bilo 4 puta više novca za nauku u 2015. nego 2009. godine.
- Država je najavila plan (kroz Strategiju naučnog i tehnološkog razvoja) za zaustavljanje „odliva mozgova”, kao i za podsticanje povratka onih koji su već u inostranstvu.
Koje akcije bi trebalo preduzeti da bi se povećalo učešće srpskih organizaija u FP7-ICT projektima? Šta treba uraditi na nacionalnom, a šta na evropskom nivou?
Milovan Matijević, IT analitičar
