Domaća IT scena 2017: Tehnološka spremnost, upotreba i uticaji

Do sada je dominirao jedan pogled na IT scenu – meren novcem. To je tradicionalni pristup, kojim se najbolje odslikava tržište, stanje infrastrukture i tehnološke spremnosti neke države ili preduzeća. U daljem tekstu će biti prikazani elementi koji treba da doprinesu boljem razumevanju i analizi upotrebe i uticaja informacionih tehnologija na privredu i društvo za koje u Srbiji nedostaje sveobuhvatna metrika. Iskreno, nedostajalo je i interesovanje – na osnovu našeg višegodišnjeg iskustva.

IT tržište – šta se prodaje?

Vrednost domaćeg IT tržišta u 2017. godini procenjuje se na 470 miliona evra, što predstavlja godišnji rast od 6 odsto. Očekuje se isporuka opreme na prošlogodišnjem nivou, dak će tržišta softvera i IT usluga verovatno dostići i dvocifren rast. Ovo možemo da posmatramo kao rani indikator nešto bržeg razvoja srpskog IT tržišta i početak oslobađanja velikog potencijala koji je do sada bio neiskorišćen. U prvoj polovini godine nastavlja se nepovoljan trend samo na segmentu PC tržišta koji i dalje beleži pad, a ukoliko bi se taj pad zaustavio dobili bi potvrdu za snažniji oporavak IT tržišta u narednoj godini. Tako da od 2008. godine i posle 10 godina stagnacije, u 2018. godini može da se desi da IT tržište ponovo premaši psihološku vrenost od pola milijarde evra.

IT industrija – ko prodaje?

Domaću informatičku industriju, u 2016. godini, sačinjavalo je 2.048 aktivnih preduzeća. Zaposleni u ovoj industriji (21.514 radnika) predstavljali su oko 1,4% ukupne radne snage u svim preduzećima i budžetskim organizacijama u Srbiji. Zaposlenost je porasla za 10 procenata u odnosu na prethodnu godinu isključivo zahvaljujući rastu zaposlenosti izvozno orijentisanih informatičkih preduzeća. Veliki rast na maloj osnovici će doprineti sve većem značaju IT sektora kao najzdravijem delu srpske privrede.

U Srbiji se godišnje osniva oko 200 informatičkih preduzeća. Najveći broj novoosnovanih su programerske firme, koje su usmerene na vitalno i likvidno internacionalno informatičko tržište, dok sve manji broj preduzeća traži poslovnu šansu na uspavanom domaćem tržištu. Više puta je rečeno da jeftino izvozimo pametnu radnu snagu, a uvozimo skupa tehnološka rešenja. Mesto Srbije u međunarodnoj podeli rada bi moralo da bude mnogo bolje, ali je pitanje da li je to i moguće, jer 9 od 10 najvećih informatičkih izvoznika su u stranom vlasništvu, koji lanac svoje dodate vrednosti zatvaraju van Srbije.

Sadašnja potražnja za informatičkim stručnjacima daleko je veća od ponude, što za posledicu ima poremećaj na tržištu rada. Veća plata je glavni instrument koji IT firme koriste da privuku informatičke stručnjake. Na taj način se podgreva rast plata i pojačavaju se očekivanja programera juniora da ih odmah čekaju primanja od 1.500 evra, Teško je reći šta je danas realna plata IT stručnjaka u Srbiji. To je sada individualna vrednost u širokom rasponu. Razlike u plati među preduzećima, unutar preduzeća, prema poziciji i prema radnom iskustvu kreću se u odnosu 1 prema 10. Svi vide ovih 10, zato je popularnost studiranja informatike na svom vrhuncu i privlači “neopredeljene” kandidate slično kao nekada pravo i ekonomija, a u skorije vreme menadžment. Brojni su zadaci pred državom, ali sigurno najvažniji je obrazovanje informatičkih kadrova. Kadrovi su glavni pokretač ukupnog IT razvoja, a država je osnivač i glavni finansijer skoro svih fakulteta za visoko IT obrazovanje. Zato investicije u ovoj oblasti treba da budu što je moguće veće, istovremeno preduzeti akcije da „odliv mozgova” bude što manji. Predstoje veliki izazovi na putu podizanja kvaliteta i kvantiteta IT studija. Međutim, demografija nam ne ide u prilog, tako da pitanje prave mere i maksimalnih dometa postaje od suštinske važnosti. Prema kapacitetima za studiranje verovatno smo blizu svog maksimuma, dok u podizanju kvaliteta uvek ima prostora.

Preduzeća kao IT korisnici – ko kupuje?

Istraživanje o PC upotrebi u domaćim preduzećima pokazuje da 100% preduzeća koristi  računar, bez obzira na veličinu, delatnost ili lokaciju firme. Međutim, procenat zaposlenih koji svakodnevno koristi računar je znatno manji u poređenju sa zemljama EU. Takođe, naši računari su slabije specifikacije i u proseku stariji od onih koji se koriste u EU. Kod nase se zamena postojećih računara produžila sa 5 na 8 godina. Ništa novo, krpi se staro sve dok mu se duša na izvadi. Tu smo majstori – doajeni krize! Sa serverskom i mrežnom infrastrukturom, period zamene se produžio na 10 godina, ali je ipak kraći od starosti prosečnog automobila u Srbiji.

Eksplozija IT inovacija koje je zahvatila 
razvijene ekonomije tek je na putu 
pojedinačnog prihvatanja i primene kod nas

Brojna naša preduzeća znaju da je digitalna transformacija poslovanja u jeku, ali na to posmatraju sa rezervom. Eksplozija IT inovacija koje je zahvatila razvijene ekonomije tek je na putu pojedinačnog prihvatanja i primene kod nas. Realno, postoje veliki izazovi šta da se koristi i u kojoj meri. Mala digresija, ako je opravdanje nisu se najbolje snašli ni globalni tehnološki giganti. Razvijeni svet se iz ekonomske krize vadio tehnološkim inovacijama, što je dovelo do promene poretka na sceni. Perjanice od pre 10 godina: IBM, Cisco, Oracle, pa i Microsoft sada su gubitnici u odnosu na Apple, Google, Facebook i Amazon.

Tradicionalni IT je sve jeftiniji, ali sve boljih performanci, što ne pogoduje rastu IT tržišta. Današnja ekonomija bazirana na stalnom rastu zato traga za novim izvorima prihoda. IT tržište od 2010. nalazi spas u Third Platform (Social, Mobile, Cloud & Analytics, IoT). Osvrnimo se na stanje stvari i upotrebe ovih rešenja u našim preduzećima. Za Cloud Computing teško usvajamo srpski prevod, ali i njegovu primenu. IT infrastruktura koju su obezbedili provajderi i globalni IT igrači daleko prevazilazi njenu upotrebu. Udeo Cloud tržišta u ukupnom IT tržištu kod nas je 5 puta niži u odnosu na svetski prosek. Za utehu ima mnogo gorih od nas. Slično je i sa mobilnim računarstvom –  Mobility traži svoje mesto na našem tržištu.

Razvoj Interneta inteligentnih uređaja IoT preduslov je za uvođenje „pametnih“ okruženja. Pametni gradovi, pametne mreže. pametne kuće i pametne učionice – postaju nova realnost. Zahvaljujući smanjenju cena, različiti tipovi senzora i elektronskih uređaja postaju dostupni milionima korisnika. Nekoliko domaćih firmi i instituta istražuju najbolje ideje za primenu, i u tome beleže evropski zapažene rezultate. Ima i nasleđa kojeg smo se odrekli. Pojam društvenog preduzeća nam je dobro poznat iz perioda samoupravljanja, a razvijeni svet pojam Social Enterprise koristi za interne društvene mreže i njihove velike mogućnosti od umrežavanja do upravljanja znanjem. Verovatno da zato ni ovaj pojam nećemo prevoditi.

Business Analytics and Big Data  jedan su od najvažnijih stubova zaduženih za budući rast IT tržišta. Promovišu se praktične poslovne prednosti analitičkih rešenja. Potvrđeno vlasništvo nad podacima postaje globalni izazov koji će pratiti ovu vrstu poslovanja, jer je sada sve dozvoljeno što nije zabranjeno, ali će se menjati.

I za kraj nešto pozitivno. Najveći napredak možemo da postignemo u oblasti virtuelne realnosti, “samo” treba da najbolja iskustva pretočimo u tehnologiju.