Digitalna transformacija prednosti i zaostajanje
Na osnovu SITO istraživanja informatičke industrije Srbije, procenjuje se da će u toku 2017. godine programerski sektor koji je orjentisan prema izvozu po prvi put imati više od 50 odsto i zaposlenih i ukupnog kapitala u IT industriji. To znači da sa jedne strane klackalice sede preduzeća koja izvoze softver i informatičke usluge, a sa druge sve ostale IT firme. Postignut je impresivan napredak samo za nekoliko godina. Sada je jasno i ne iznenađuje veliko interesovanje države prema IT izvoznicima – rezultat sa njima je brži i očigledniji nego da se podržavaju lokalne IT potrebe. Pored argumenata kojima političari opravdavaju ovako delovanje, treba ukazati na mogući negativni scenario i posledice jakog fokusa na izvoz, dok se istovremeno zanemaruju lokalne informatičke potrebe.
Zanemarene lokalne potrebe
Školujemo pamet da radi za strance, a da li ćemo je imati dovoljno za sopstvene potrebe? Da bi Srbija dostigla kakav-takav prag EU standarda, potrebna su joj godišnja IT ulaganja od 150 evra po stanovniku, a ona sada iznose oko 60. Prosek EU iznosi 800 evra po stanovniku. Na osnovu ovoga može se zaključiti da srpskoj privredi i državi nužno treba 1 milijarda evra IT ulaganja godišnje. Za taj obim posla potreban je korpus od skoro 20.000 IT stručnjaka samo za podršku lokalnim korisnicima, a trenutno ih je za domaće potrtebe angažovano manje od 5.000. Vrlo je važno da se zapamti da nam nedostaje 15.000 IT stručnjaka za digitalizaciju sopstvene privreda i društva, umesto što se bavimo idejama da tim ljudima popunimo rupu od 900.000 nedostajućih stručnjaka u Evropi.
Pored argumenata kojimapolitičari opravdavaju podrškuIT firmama orijentisanimna izvoz usluga i softvera,treba ukazati na mogućinegativni scenario i posledicejakog fokusa na izvoz,dok se istovremeno zanemarujulokalne informatičke potrebe
Sve ovo je ogroman izazov za državu kojim se ranije vlade nisu bavile ili nisu uspevale da se izbore. Gledajući samo izvoz i zanemarujući domaće IT potrebe, srpska preduzeća ostaće nekonkurentna, a država neuređena, što je slaba perspektiva za digitalnu transformaciju.
Ništa od digitalne transformacije
Digitalna transformacija je postala nezaobilazna tema brojnih ovogodišnjih informatičkih konferencija i skupova u Srbiji. Da pratimo svetsku savremenu scenu potvrđuje Google Trends, koji pokazuje da je upotreba ovog termina sa ogromnim rastom u poslednje dve godine. Faza transformacija znači da će digitalni načini upotrebe omogućiti nove vrste inovacija i stvaralaštva u određenom domenu, a ne samo da će poboljšati i podržati tradicionalne metode. Akademska zajednica u najrazvijenijim zemljama, svetski priznate organizacije, kao što su UN i Svetska banka, a posebno EU, istražuju ove teme sa učestalim ciljem da promovišu razvoj informacionog društva. Na taj talas se naslanjaju veliki tehnološki igrači (ICT vendori) sa agresivnim marketingom svojih proizvoda koji nam nude benefite, ali sve to nije dovoljno – digitalni benefiti su za mnoge još daleko!
Izveštaj Svetske banke o svetskom razvoja (World Development Report 2016: Digital Dividends), obrađuje ovo složeno pitanje digitalne dividende na tri nivoa: društva, biznisa i pojedinaca i to sa dva aspekta: spoljnjeg (globalnog) i unutrašnjeg (lokalnog). U žiži daljeg teksta biće jedan od ova tri nivoa: to je nivo društva (Državna uprava). To se nameće i iz razloga što je Država sa najvećim potencijalom za unapređenje digitalizacije i informacionog društva, a kod nas trenutno je najslabija karika u trouglu država, privreda i pojedinci. Stoga se nameće fundamentalno pitanje:
Gde je srpsko društvo na globalnom digitalnom putu?
Trenutno smo na sredini, između društva odabranih i ostalih, sa stremljenjem ka ostalima. Prema globalnim teoretičarima informacionog društva, zemlje slične Srbiji u narednoj deceniji očekuju izazovi daljeg digititalnog jaza i verovatno zaostajanje. Najbolju DIGITALNU perspektivu u Srbiji imaju pojedinci sa individualnim idejama, sledi biznis (preduzimljivi pojedinci), dok najslabiju perspektivu ima država gde entuzijazam pojedinaca nije dovoljan da se nešto ozbiljno napravi. Prekonponovanje ovog rasporeda do sada je bila nemoguća misija. Zbog toga Srbija ostaje i dalje ambijent sa malo dobrih prilika, što će i naše pojedince i firme okretati prema razvijenim državama se više prilika.
Digitalna podela i zaostajanjeje rezervisano za slabea digitalni benefiti za jake
Digitalna podela i zaostajanje je rezervisano za slabe a digitalni benefiti za jake. Ovo potvrđuje i Svetska banka, prema izveštaju o svetskom razvoju firme su povezane više nego ikada ranije, ali globalni rast i produktivnost su usporeni. Digitalne tehnologije menjaju svet rada, ali tržišta rada postaje sve više polarizovano i nejednakost raste – naročito u bogatijim zemljama, ali sve više i u zemljama u razvoju. I dok broj demokratskih društava raste, udeo slobodnih i fer izbora pada. Ovi trendovi se nastavljaju, ne zbog digitalnih tehnologija, već uprkos njima. Dakle, dok se digitalne tehnologije sve više šire, digitalne dividende (profiti) se koncentrišu. Nije iznenađujuće, da bolje obrazovani, dobro povezani, i sposobniji dobijaju veće benefite – okruženi su dobicima digitalne revolucije na svim nivoima.
Milovan Matijević, IT analitičar Tekst je objavljen u časopisu "PC PRESS" broj 238, decembar 2016
