Kuda i kako da vodite vaš ERP posao u 2018?

​Koliko puta ste se zapitali kako najlakše da pronađete nove kupce, među hiljadama domaćih firmi koja nemaju ERP rešenja? A zašto ga nemaju? Da li je u pitanju samo kriza potražnje? Zato vam nudimo tri studije o poslovnim softverskim rešenjima, koje pružaju sveobuhvatni pregled domaće ERP scene...


Poruči izveštaje

Da li su ICT diplomci prerasli domaće potrebe?

ICT obrazovanje je u ovogodišnjoj raspodeli dobro prošlo – upisano je 5.483 brucoša. Ovaj broj je značajno veći od onog koliko je sada potrebno domaćem tržištu radne snage, ali budući ICT stručnjaci svoje rešenje vide uključivanjem u međunarodnu podelu rada. Srpska ICT industrija je ostvarila izvoz informatičkih i računarskih usluga vredan više od 150 miliona evra u 2011. godini, što je skoro tri puta više nego 2007. godine, a za dalji rast biće važan svaki novi ICT stručnjak.

Visoko obrazovanje u Srbiji dobija na zamahu, na šta ukazuje podatak da je školske 2011/2012. godine više od 50.000 brucoša započelo studije, što predstavlja skoro dve trećine generacije koja je upravo završila srednju školu. Motiv mladima je, da preko bolje diplome dobiju bolji posao. Na primer, ICT obrazovanje je u ovogodišnjoj raspodeli dobro prošlo – upisano je 5.483 brucoša, što je 10 odsto ukupnog broja upisanih.

Sl.1 Broj ICT studenata prve godine

Ovaj broj je značajno veći od onog koliko je sada potrebno domaćem tržištu radne snage, ali budući ICT stručnjaci svoje rešenje vide uključivanjem u međunarodnu podelu rada, iz Srbije ili van nje. Domaća ponuda i potražnja ICT stručnjaka nisu u ravnoteži – ponuda je veća.

Sl.2 Broj ICT studenata prve godine

Trenutno nisu u ravnoteži ni domaća ponuda i međunarodna tražnja – veća je potražnja za ICT stručnjacima. Razvijene ekonomije i dalje imaju velike potrebe za ICT kadrovima, a ankete pokazuju da su našim studentima najpoželjniji poslodavci: velike strane firme i firme koje rade za strano tržište, tako da mnogi svoju karijeru vide u inostranstvu.

Ova pojava, nazvana „odliv mozgova”, prisutna je u Srbiji decenijama, samo su se njeni uzroci vremenom menjali. Za odliv mozgova vezani su suprotstavljeni stavovi: sa jedne strane ovu pojavu srpsko društvo doživljava kao štetnu, dok sa druge strane to isto društvo ima velike koristi od deviznih doznaka. Poslednje dve decenije, socijalno-ekonomska situacija Srbije je u velikoj meri vezana za devizne doznake svoje dijaspore. Sa oko 3 milijarde evra prosečnih godišnjih doznaka, što je merljivo sa 10 odsto najkvalitetnijeg dela BDP-a, Srbija spada u vodeće zemlje Evrope po ovom kontraverznom parametru.

Istraživanje, razvoj i ICT su od strateškog značaja za jednu državu iz sledećih razloga:

1. Evropska i svetska orijentacija razvoja je zasnovana na naučno-istraživačkom radu;
2. ICT infrastruktura jedan je od važnijih pokazatelja socijalnog i ekonomskog razvoja nekog društva;
3. ICT industrija je jeftinija i profitabilnija od drugih;
4. Razvoj ICT industrije zaustavlja odliv mozgova.

Srbija treba da ima jasnu sliku: nivoa svog tehnološkog razvoja; razvojno-istraživačkih potencijala i strategije ICT struke.

U daljem tekstu cilj je da se odredi broj novoupisanih studenata ICT-a (zapravo budući ljudski potencijal) i prikaže strukturu prema studijskim programima kao i glavne odlike ove strukture.

Upisni kapaciteti

Sl.3 Upisni kapaciteti po studijskim programima

ICT obrazovanje koje započinje 2.986 brucoša na osnovnim-akademskim studijama (OAS – plava boja), praktično predstavlja prvi stepen tertialy-type A education (B.Sc.) i u velikom broju (2.269 kandidata ili 75%) nastavlja se diplomskim akademskim studijama (M.Sc.), a zatim finalizuje doktorskim studijama (Ph.D.). U ovom lancu diplomske akademske studije (DAS) predstavljaju okosnicu tertialy-type A education, koji ICT industriji obezbeđuje kvalitetan kadar potreban za razvojne ICT poslove.

Obrazovanje koje započinje 2.497 brucoša na osnovnim strukovnim studijama (OSS – zelena boja) daje najveći broj inženjera (B.Sc) ICT stručnjaka za brzo uključivanje u praktičan rad, od kojih samo 457 kandidata (18%) ima mogućnost da nastavi specijalističke studije (SSS).

Broj studenata po gradovima

Sl.4 Broj ICT studenata na prvoj godini po gradovima – dostupnost studiranja

Nastava ICT studija održava se u 17 gradova, što pruža jako dobru geografsku dostupnost. Ona je istorijska tekovina, proizašla iz težnje da se kadrovi obrazuju blizu privrednih centara. Kako je u poslednje dve decenije privreda devastirana sankcijama, NATO bombardovanjem, traljavom transformacijom koja traje duže od decenije, ovi očuvani obrazovni kapaciteti ipak daju nadu za brži ekonomski progres.

Potreba za kvalifikovanim informatičkim kadrovima u Srbiji je prepoznata osamdesetih godina prošlog veka, kada su formirane katedra za računarstvo na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu (1987.) i osnovana katedra za računarstvo i informatiku na Matematičkom fakultetu u Beogradu (1987.). Nešto ranije, na Fakultetu organizacionih nauka krenule su studije primenjene informatike, kao preteča moderne veze menadžmenta i informatike. U Nišu je 1982. godine napravljena moderna zgrada Elektronskog fakulteta. U Novom Sadu je na Fakultetu tehničkih nauka izdvojena katedra za računarstvo i automatiku, a na Prirodno-matematičkom fakultetu katedra za matematiku i informatiku. I danas ove institucije predstavljaju okosnicu u obrazovanju, istraživanju i nauci u informatičkoj oblasti u Srbiji.

Broj ICT studenata na prvoj godini prema osnivačima fakulteta  

Sl.5 Broj obrazovnih organizacija

ICT nastava se sada održava na 36 obrazovnih institucija, 14 je u okviru državnih univerziteta, 5 je u sastavu privatnih univerziteta i 17 je u državnim visokim školama. Mali broj studenata se odlučuje za privatne univerzitete (445 ili 8%). Na strani državnih su tradicija i finansije. Troškove ICT studija na državnim univerzitetima u velikoj meri (više od 80%) pokriva država iz budžeta, dok na privatnim 100% studenata su samofinansirajući.

Dosadašnjim radom na ovu temu postavljena je metodologija praćenja obrazovanja ICT kadrova i napravljena je baza “Ko je ko u ICT obrazovanju”. Za budući rad, bilo bi korisno formiranje kvalitativne slike. Potrebno je, za početak, dati odgovore na sledeća pitanja: Da li je i koliko ojačan ICT obrazovni sistem? Kakav je uticaj Bolonjske reforme? Zašto raste interesovanje mladih za ICT studije? Preporučuje se državi: da iskoristi solidnu geografsku dostupnost fakulteta i visokih strukovnih škola; da otkloni slabu saradnju privrede i obrazovanja i da uskladi ICT obrazovni sistem sa potrebama privrede. Na fakultetima je potrebno: unaprediti veštine u rešavanju ICT problema; napraviti optimalan balans teorijskih znanja i specifičnih tehničkih veština; razvijati preduzetnički duh.

Ohrabruje činjenica da su informaciono-komunikacione tehnologije prepoznate kao strateške, ali utisak je da nisu baš najbolje shvaćene njihove prednosti. Finansijska kriza i druge nestabilnosti na domaćem i internacionalnom tržištu vide se kao velike prepreke, ali Srbija upravo troši veliki novac na izgradnju ICT infrastrukture. Planirano je da do 2015. godine u naučnu infrastrukturu uloži 400 miliona evra, skoro 80 miliona evra u ICT, što je nekoliko puta više nego ukupno za poslednje dve decenije (više na li inku). Prva tranša namenskog kredita Evropske investicione banke od 200 miliona evra uplaćena je u martu 2010. Međutim, pažljivije analize govore da će veliki deo ovih sredstava završiti u građevini, što sigurno ne predstavlja prioritetne potrebe.

Pod hitno treba zaustaviti odliv stručnjaka, tu se već nešto radi. EU integracija će imati pozitivan uticaj na razvoj ICT sektora, ali i na ubrzani “odliv mozgova”. Završetak dva IT parka: u Inđiji i na Zvezdari, mogu da pomognu da ostanu mnogi koji su planirali odlazak. Zašto je ovo bitno? Srpska ICT industrija je ostvarila izvoz informatičkih i računarskih usluga vredan više od 150 miliona evra u 2011. godini, što je skoro 3 puta više nego 2007. godine, a za dalji rast biće važan svaki novi ICT stručnjak.


Milovan Matijević, IT analitičar

Tekst je objavljen na “blogb92.net” 15.03.2012

Kuda i kako da vodite vaš integratorski posao narednim godinama?

U privredi Srbije leži veliki potencijal za rast IT ulaganja, a da li vam je jasno ko i kada će ga realizovati? Naš doprinos da krenete u pravom smeru predstavlja rad na ovim analizama i verujemo da će doprineti vašem boljem razumevanju tržišta, konkurencije i kupaca. Detaljne informacije, analize i prognoze pomažu da se dobiju odgovori na ključna pitanja...


Poruči izveštaje