Može li domaći IT sektor do izvoza od milijardu evra do 2020?

Verovatno će dostići ili će biti blizu milijarde evra 2020. godine. Ovo bi bio najkraći odgovor kolegama i novinarima koji su me ovih dana pitali koliki su potencijali i mogućnosti izvoza domaćih IT usluga. Na godišnjem sam odmoru, daleko od Beograda, a to znači izvan trenutnih dešavanja na domaćoj IT sceni. Želeo bih da se provučem tek tako kratkim odgovorom iz prve rečenice, ali moraću da ga potkrepim bar nekim činjenicama. Najbolje ćemo sve shvatiti ako koristimo okrugle brojke, a u moju analizu sasvim lepo se uklapa milijarda evra do 2020. godine.

U tabeli su prikazani izvoza IT usluga i softvera za 2015. godinu i dve projekcije za 2020. optimistička (v1) i realna projekcija (v2).

   Izvoz Outsourcing  Izvoz Sopstvena Rešenja  Izvoz Ukupno
 2015 300 100 400
 2020 v1 600 400 1.000
 2020 v2 600 200 800

 

Pojednostavljena formula za računanje izvoznog potencijala domaće IT industrije glasi:

Izvoz = Izvoz_outsourcing + Izvoz_sopstvena_resenja

Po optimističkoj proceni (v1), izvoz bi mogao da dostigne milijardu evra, ali je izvesnija druga, realistična procena (v2) da će 2020. godine iznositi oko 800 miliona evra. U svakom slučaju, ovo su slatke muke, jer će IT u Srbiji nastaviti da raste kao i do sada - spontano na talasu globalnog tehnološkog napretka.

Ključna zapažanja uz gornju tabelu:

- Outsourcing (laički: najam stručne radne snage) je sa 300 miliona evra činio oko 75 odsto ukupnog IT izvoza u 2015. Većinski vlasnici domaćeg izvozno orjentisanog IT sektora su stranci, koji obezbeđuju stabilne prihode i poslovanje na stranom tržištu. U periodu 2016-2020 može da se očekuje dvostruki porast broja zaposlenih stručnjaka u izvoznim IT preduzećima, što će udvostručiti prihode u 2020. godini na 600 miliona evra u odnosu na 300 iz 2015. Godišnji prihodi ovih firmi iznose, u proseku, oko 30.000 evra po zaposlenom i ne očekuje se bitna promena ovog pokazatelja u posmatranom periodu. Dakle, u outsourcingu ključnu ulogu za povećanje prihoda igra broj zaposlenih.

- Da li izvoz mogu da povuku srpske firme sopstvenim aplikativnim rešenjima? Iz sadašnje perspektive odgovor bi glasio: Ne, jer čim godišnji izvozni prihod neke srpske IT firme dostigne desetak miliona evra, taj posao se seli u inostranstvo ili ga kupuju stranci. U svakom slučaju, u Srbiji ostaje samo budžet za plate, tako da se vraćamo na prethodni pasus i model outsourcinga ili najma radne snage. Zbog toga je realna procena izvoza sopstvenih rešenja od 200 miliona evra u 2020. godini (v2).

Poslovni ambijent u Srbiji do sada se pokazao stimulativnim za započinjanje IT poslovanja start-up i bio je sposoban da zadrži samo one kompanije sa godišnjim prihodom do nekoliko miliona evra; čim posao preraste taj iznos – beži u inostranstvo. Uz spontanost kao dosadašnji pristup, minimalne su šanse da će se stanje znatno promeniti do 2020. godine, tako da će outsourcing, nažalost, ostati dominantan izvor u izvozu IT usluga iz Srbije. Zrnce mudrosti bi predstavljala snažna podrška države svim firmama koje razvijaju sopstvena aplikativna rešenja, a korak u pravom smeru bio bi da se buduće velike državne nabavke softverskih rešenja i IT usluga povere domaćim firmama. Reference i iskustvo stečeni na ovaj način pomogli bi realizaciji optimističke procene (v1) i izvoza sopstvenih rešenja od 400 miliona evra u 2020.

Samo da ne bude: Razvoj koji nas je unazadio:)

Ukazaćemo na dva moguća negativna scenarija (aspekta) ovakvog fokusa na izvoz.

- Treba shvatiti da se sve vreme izvozi najam pametne radne snage, a ne izvoz pameti. Ovo predstavlja blažu formu (prikrivenog) odliva mozgova. U slučaju velike globalne ekonomske nestabilnosti, postoji opasnost da se veliki broj ovako zaposlenih IT stručnjaka odseli u inostranstvo i time formalizuje “odliv mozgova”.

- Školujemo pamet da radi za strance, a da li ćemo je imati dovoljno za sopstvene potrebe? Da bi Srbija dostigla kakav-takav prag EU standarda, potrebna su joj godišnja IT ulaganja od 150 evra po stanovniku, a ona sada iznose oko 60. Prosek EU iznosi 800 evra po stanovniku. Na osnovu ovoga može se zaključiti da srpskoj privredi i državi nužno treba 1 milijarda evra IT ulaganja godišnje. Uz to je potreban korpus od skoro 20.000 IT stručnjaka samo za podršku lokalnim korisnicima, a trenutno ih je u lokalu manje od 5.000. Ovo je ogroman izazov za državu kojim se ranije vlade nisu bavile ili nisu uspevale da se izbore. Gledajući samo izvoz i zanemarujući domaće IT potrebe, srpska preduzeća ostaće nekonkurentna, a država neuređena.

------------------------------------------------------------------

Teze za dalji rad:

Dakle, državi je očajnički potreban IT i to domaći. Ukoliko se ova prilika propusti, umesto domaćih IT rešenja i usluga kupovaćemo skuplja strana... procenjuje se za 500 miliona evra godišnje posle 2020.

Realno je da će Srbija u IT oblasti uću u međunarodnu razmenu... nešto ćemo prodavati (jeftinu radnu snagu), a nešto ćemo kupovati (skupa rešenja). Možda je bolje da bude obrnuto.

Prema analizi Svetske banke “Digital Dividend”, u digitalnoj podeli na globalnom nivou Srbiji sleduje zaostajanje...

  • 7.09.2016, 15:14h Nikola Markovic - Dobar pristup. Podržavam realističnu procenu(v2). Sve zavisi od budućeg privrednog razvoja i stvarne spremnosti države da se angažuje u stimulisanju i podsticanju primena IKT. U poslednjih mesec dana nekiliko visokih funkcionewra je apostrofiralo značaj IKT i to više nego ranijih godina. Treba tražiti kokretne mere, kupovinu domaćih rešenja, povećavanje kvota za upis na domaće ikt fakultete.....

  • 29.08.2016, 22:46h Milovan Matijević - Detaljna analiza je raspoloživa na zahtev.

ELEKTRONSKA ARHIVA

Pretraživanje se može vršiti prema oblasti istraživanja i godini na koju se odnosi analilza





Najčešće teme DNEVNA ANKETA
Da li srpsko IT tržište može da raste u periodu 2015-2020 po prosečnoj godišnjoj stopi većoj od 10%?
Kontakt
Email: info@sito.rs
Telefon: +381 11 347 2255

Više o nama...