Izazovi merenja IKT uticaja na privredu i društvo

Za dobijanje potpunog odgovora na temu IKT uticaja na privredu i društvo biće potrebne godine. Proces merenja IKT uticaja tapka u mestu po pitanju izbora metodologije i ulaznih podataka. Na globalnom nivou raspoloživi podaci su još uvek ograničeni, ali se poslednjih godina objavljuju modeli koji ukazuju na načine kako bi države mogle da maksimiziraju IKT upotrebu, steknu prednosti i poboljšaju konkurentnost. Jedna od analiza s najvećim autoritetom je godišnj analiza tehnološke spremnosti Svetskog ekonomskog foruma (World Economic Forum - WEF), koju ćemo koristiti kao polazište u ovom tekstu.

Kako nam ide?

Prema Svetskom ekonomskom forumu, prihvatanje informacionih i komunikacionih tehnologija, infrastruktura i inovacioni sistem u Srbiji nisu dovoljno razvijeni, tako da je kapacitet za povećanje nacionalne konkurentnosti – ograničen. Prema WEF indeksu tehnološke spremnosti Srbija je plasirana na 80.mesto na listi od 148 zemalja, što je treći najslabiji rang jedne evropske države. Iza Srbije su samo Ukrajina (81) i Albanija (93), a od Srbije su bolje plasirane njene komšije – Bugarska (73), Bosna i Hercegovina (68), Crna Gora (52), a čak za 34 mesta Hrvarska (46).

Posmatrajući sliku međunarodnog rangiranja, postavlja se pitanje: zašto je Srbija u neslavnom društvu i koji su ključni faktori koji utiču na tako slab rang. Krenimo redom od indikatora po kojima najviše kaskamo: 140-ta pozicija za stepen obuke zaposlenih. Na pitanje „U kojoj meri kompanije investiraju u obuku i razvoj zaposlenih?“ dobijena je ocena 3,0 (na skali od 1 do 7) prema WEF anketi koju je lokalna agencija FREN sprovela među 80-ak izabranih rukovodilaca srednjih i većih kompanija u Srbiji.

Srbija je rangirana na 133. poziciju prema poslovnoj upotrebi informacionih i komunikacionih tehnologija. Ovaj rang su odredili vrlo kritički stavovi i mišljena anketiranih na nekoliko pitanja.  Odgovori na pitanje „U kojoj meri kompanije usvajaju nove tehnologije?“ Srbiju rangirana na 137. poziciju (ocena 3,8). Nešto bolje je rangirana sposobnost za inovacije (rang 133, ocena 2,8). Srpske kompanije pokazuju slabosti i po ostalim pitanjima: „U kojoj meri kompanije koriste IKT za transakcije sa drugim preduzećima?“ (rang 112, ocena 4,3) i „U kojoj meri preduzeća koriste Internet za prodaju svojih proizvoda i usluga potrošačima?“ (rang 109, ocena 3,8).

Suprotno poslovnoj IKT upotrebi, daleko bolji rang je dobijen za fizička lica (54), ali je njihova IKT upotreba vrednovana na bazi tvrdih statističkih pokazatelja, kao što su: broj mobilnih pretplatnika na 100 stanovnika (rang 55), upotreba Interneta (67), domaćinstva sa personalnim računarom (53), domaćinstva sa Internet pristupom (57), broj pretplatnika širokopojasnog Interneta (50), broj pretplatnika širokopojasnih mobilnih komunikacija (30).

Uočljivo je mnogo bolje rangiranje Srbije kada su u pitanju indikatori kvantitativne prirode (uporedivi statistički podaci koji postoje za sve posmatrane zemlje) u odnosu na kvalitativne indikatore (mišljenja i stavovi koje WEF prikuplja putem ankete, preko lokalnih agencija).

Upotreba društvenih mreža

Samo jedna od brojnih dilema jeste i ona u kom kontekstu možemo da tumačimo rang Srbije na 112. poziciji, koja je dobijena odgovorima na pitanje o upotrebi virtuelnih društvenih mreža (npr. Facebook, Twitter, LinkedIn)? Da pokušamo da sagledamo kroz prizmu regionalnih odgovore.

   Bosna i Hercegovina Hrvatska Crna Gora Srbija
Rang /(148) 44 71 31 112

 

Srbija se u različitim oblastima tradicionalno poredi sa državama-republikama ex-Jugoslavije, a manje ili više ceo region deli sličnu sudbinu. Nasuprot tome, postoje kontroverze vezane za kvalitativne indikatore kada se porede regionalni odgovori. Prema upotrebi društvenih mreža, sa rangom 112 Srbija je lošija od Bosne i Hercegovine 68 pozicija, od Crne Gore 81! U isto vreme, uporedivi statistički podaci ne pokazuju nikakvo zaostajanje Srbije, što ukazuje na veliki uticaj ankete na konačan rang zemlje. Na osnovu prikazanih rezultata, može se zaključiti da ispitanici iz Srbije svoju upotrebu virtuelnih društvenih mreža znatno niže vrednuju od svojih komšija. Takođe, po skoro svim pitanjima iz ankete za ispitanike iz Srbije može se reći da imaju izražen kriticizam u odnosu na ogromnu većinu svojih kolega iz sveta i da svojim odgovorima značajno potcenjuje domaću tehnološku spremnost.

Kvalitativni indikatori, koji su rezultat stavova i mišljenja anketiranih, svrstavaju Srbiju na 116 poziciju, što u velikoj meri odstupa od tvrdih statističkih indikatora koji je pak svrstavaju na 56 poziciju. Na osnovu toga, dobijeni prosečni rang (80) stoji usamljen između dva udaljena pola. Dakle, nameće se zaključak da ovakav pristup računanju ranga ima metodoloških ograničenja i da u slučaju Srbije ne pokazuje objektivnu sliku.

Anketa ili statistika

WEF koristi indeks tehnološke spremnosti koji se u jednakoj meri oslanja na rezultate ankete i na statistički uporedive podatke, zanemarujući velike razlike između ovih indikatora. Često prisutna pristrasnost u mišljenjima dobijenih anketom može da ima vrlo veliki uticaj na finalni rang. Ovim se delimično može objasniti trenutni rang Srbije na relativno niskom 80. mestu od 148 posmatranih zemalja.

Dodatno, uzimajući Kantovu misao da „percepcija utiče na stvarnost“ preporučuje se pažljiva analiza radnog okvira tehnološke spremnosti Svetskog ekonomskog foruma, uviđajući značaj njegovog uticaja na sliku koju drugi imaju o Srbiji kao i na sliku Srbije o sebi samoj. Analize Svetskog ekonomskog foruma su najšire prihvaćene, reč je o medijski najpropraćenijem međunarodnom rangiranju u poslednjoj dekadi. Iako imaju neformalni autoritet, njihove rang liste prihvata stručna javnosti i kreatori IKT politika. Vrednovanje dobijeno na ovaj način stvara percepciju koja utiče na stvarnost.

Pored nesumljivog značaja za poređenje tehnološke spremnosti velikog broja država, analizirani WEF-ov model pokazuje manjkavosti i ograničenja za unapređenje tehnološke pozicije bilo koje zemlje. Stoga bi za Srbiju bilo od velikog značaja uvođenje dopunskih indikatora za bolju identifikaciju nacionalnih ciljeva. Uvođenjem novih statističkih indikatora postiglo bi se preciznije sagledavanje trenutnog stanja, a posebno realnih nedostataka. Indikatori dobijeni anketom predstavljaju odziv na neku situaciju, pa su dobra osnova za interakciju javnosti i kreatora IKT regulativa, odnosno važan putokaz za korekciju ka željenom cilju. Sve ovo može da posluži za merenje stepena razvoja informacionog društva u Srbiji i dobro se povezuje sa drugim dimenzijama razvoja: nauke, obrazovanja i ekonomije. Preporučuje se praćenje većeg skupa međunarodnih rang-lista, ne ograničavajući se na WEF. Neophodno je pratiti sve što je procenjeno da je od velikog značaja za rast i razvoj, kako bi Srbija iskoristila veliki potencijal za napredak koji poseduje.


Milovan Matijević, IT analitičar 

Tekst je objavljen u časopisu "PC PRESS" broj 217, januar 2015

ELEKTRONSKA ARHIVA

Pretraživanje se može vršiti prema oblasti istraživanja i godini na koju se odnosi analilza





Najčešće teme DNEVNA ANKETA
Da li srpsko IT tržište može da raste u periodu 2015-2020 po prosečnoj godišnjoj stopi većoj od 10%?
Kontakt
Email: info@sito.rs
Telefon: +381 11 347 2255

Više o nama...