Kuda i kako da vodite vaš ERP posao u 2018?

​Koliko puta ste se zapitali kako najlakše da pronađete nove kupce, među hiljadama domaćih firmi koja nemaju ERP rešenja? A zašto ga nemaju? Da li je u pitanju samo kriza potražnje? Zato vam nudimo tri studije o poslovnim softverskim rešenjima, koje pružaju sveobuhvatni pregled domaće ERP scene...


Poruči izveštaje

Niski start i visoki standardi

Kraj godine je pravo vreme za podvlačenje crte i pravljenje planova za naredni period. Sve procene ukazuju na to da će vrednost IT tržišta u 2013. godini dostići 430 miliona evra, što bi obezbedilo skroman godišnji rast od oko 5%. Međutim, trendovi u tri glavna tržišna segmenta značajno odstupaju od ove srednje vrednosti. Najveći segment, PC računari, ostaje u debelom minusu od 12 procenata. Sa druge strane, očekuje se dvocifren rast segmenata usluga i paketnog softvera. Rast se zasniva na podršci postojećoj poslovnoj IT infrastrukturi vrednijoj od milijardu evra.

Slično IT tržištu, ni poslovne rezultate IT industrije nije moguće sumirati kroz samo nekoliko statističkih podataka. Individualne razlike preduzeća se kreću u širokom opsegu, od izuzetno uspešnih do vrlo neuspešnih. Velika rasipanja oko statističke srednje vrednosti su karakteristična za slaba tržišta koja stagniraju usled krize. Dosadašnji razvoj srpske IT industrije je spontan i zasnovan pre svega na preduzetništvu i energiji pojedinaca. Sa te strane, to je dobar put na kome je izniklo više desetina uspešnih IT kompanija. Najbolje prilike su prepoznali strani investitori, tako da su preuzeli više vodećih IT kompanije. Tako da danas SAGA, ASSECO, DMS… nišu više u domaćem vlasništvu.

Prednost spontanog razvoja daje kvalitet, ali ima i nedostatak – spor razvoj. Da je Srbiji potreban intenzivniji IT rast – jeste, ali to zavisi od poteza države, ulaganja velikih poslovnih sistema i dolaska globalnih IT vendora. Zato je u daljem tekstu fokus na državi, njenim direktnim i indirektnim uticajima i njenoj sve jačoj ulozi na oblast informaciono komunikacionih tehnologija.

Veliki rast sa male osnovice

Odgovor na pitanje da li je u Srbiji moguć bolji i efikasniji IT rast posmatraćemo u svetlu upravo dobijenog datuma za početak pregovora za pristupanje Srbije EU. Bez dileme, za srpski progres dobijanje datuma je od velikog značaja, ali za IT razvoj još će biti važnije ispunjavanje standarda koji nas očekuju u 35 oblasti. IT prožima sve ove oblasti i bez IT podrške je nemoguće zamisliti funkcionisanje savremenog života, obrazovanja, zdravstva… Na sličan način, IT je povezan sa više vladinih strateških dokumenata, bilo da se radi o informacionom društvu, elektronskim komunikacijama, naučno-istraživačkom radu ili ekonomskom razvoju. Stoga će uticaj države na rast IT tržišta u Srbiji u narednim godinama biti od suštinske važnosti, pa se nameće potreba praćenja u novoj razmeri i novom referentnom sistemu. Za početak, predlažemo da se osa prikazivanja vrednosti IT tržišta pomeri na novu maksimalnu vrednost od jedne milijarde evra. Ova naizgled velika vrednost je višestruko potvrđena kao značajna za srpsko IT tržište, najpre kao psihološka granica kojom se probija jedna barijera, a kada se ona normalizuje po glavi stanovnika dobija se vrednost od 150 evra, koliko je upravo iznosila minimalna vrednost IT ulaganja za sve nove članice EU prilikom njihovog prijema u EU u 2004. U našim dosadašnjim analizama, vrednost IT ulaganja se pokazala kao vrlo dobar indikator dostignutih EU standarda. Dakle, sa 150 evra po stanovniku Srbija postavlja sebi cilj kada će početi da dobija obrise zemlje koja počinje da dostiže standarde zapaženijeg razvoja.

Informatičko tržište 2010-2013 i potencijal 2020

Srpski IT je na niskom nivou, a sada je IT letvica postavljena visoko, tako da treba razviti svest o tome da letvicu treba preskočiti, iako je mnogo lakše proći ispod nje.

Uslov svih uslova, da Srbija u narednoj deceniji premaši psihološku granicu od 150 evra IT ulaganja po stanovniku je prosečan godišnji ekonomski rast veći od 4 odsto. U postojećim ekonomskim prilikama ova stopa rasta je praktično nemoguća. Sa projektovanih 150 evra, Srbija oko 2020. godine može da dostigne nivo koji su 2004. godine imale novoprimljene zemalje (EU10), čime bi stigla na prag EU standarda, pod uslovom da IT zaista bude prioritetna oblast na nacionalnom nivou.

Godinu za nama, više nego i jednu ranije, obeležile su brojne inicijative vezane za IT teme,Vlade Republike Srbije. Pozitivni efekti su za sada vrlo tanki – bilo je tu dosta dima, ali ne i vatre. Podsetimo se aktivnosti koje su ostavile najjači utisak i najveću medijsku pažnju. Krenimo od najskorije: usvojeno povećanje PDV stope sa 8% na 20% koje stupa na snagu 01. januara 2014. godine. Bez dileme, to je mera sa jakim negativnim uticajem na razvoj IT tržišta, koja će izazvati probleme u poslovanju brojnih preduzeća koja se bave trgovinom IT opremom i pratećim servisima. Najkraće, povećanje PDV-a možemo da nominujemo za najlošiji potezvlasti u IT oblasti, jer će za posledicu imati  gubitak više od stotinu radnih mesta, pa i gašenje određenog broja firmi, pre jeseni sledeće godine. Izostaće i glavni efekat koji država očekuje, ostaće rupa u budžetu koju IT neće moći da popuni. Po pitanju PDV-a, zabrinjava grub odnos vlasti, koji se ciklično ponavlja, prema jednom važnom sektoru kao što je informatički.

Najozbiljniji kandidat za promašaj godineje „Strategije razvoja i podrške industriji informacionih tehnologija“ na čiju pripremu je uloženo dosta energije i vremena, a ostala je bez očekivane akcije.

Da li je uspešnima potrebna podrška?

„Neophodan je poseban program vladine podrške IT sektoru“, glasila je jedna od ocena ankete koju smo početkom godine sproveli među 200 vodećih programerskih firmi u Srbiji, nakon što je Ministarstvo finansija u januaru objavilo nacrt programa državne podrške za IT industriju. Cilj ankete i komunikacije sa brojnim stručnjacima iz domaćeg informatičkog sektora bio je da se predlože mere koje bi najviše podsticale dalji intenzivniji razvoj ovog sektora i njegovog izvoznog potencijala. Brzo se došlo do strateškog dokumenta, ali od tada se ništa nije desilo, što može da upućuje na zaključak da raspolažemo administrativnim kapacitetima, ali je pitanje gde su operativni?

Ovo nikako ne znači da je bilo bolje da Vlada nije ništa radila, jer ko radi taj i greši! Namera je da se skrene pažnja na to da potezi koji se vuku moraju da budu u interesu razvoja domaćeg tržišta i informatičke industrije i da se izbegnu efekti „slona u staklarskoj radnji“. Kako IT sektor gleda na vlast? Država je i do sada bila važan činilac za domaći IT razvoj, ali nije bila doživljena kao partner od strane IT sektora. Nasleđeni su slabi kanali komunikacije IT sektora sa kreatorima politike, a prepreke za brži razvoj IT industrije odnose se na nedovoljno znanje političara o mogućnostima IT sektora.

Svakako, treba podržati državu u onome što dobro radi. Najbolje poteze država povlači u domenu obrazovanja IKT kadrova i time pokazuje zašto je važan činilac za domaći IT razvoj. U državnom vlasništvu je 35 visoko-obrazovnih IKT institucija na koje se godišnje upisuje preko 5.500 brucoša, od kojih 80% studira na račun bužeta Republike. Koliko je ova tema važna za sektor pokazuje anketa urađena početkom ove godine koja kaže da je informatičarima, pre svega programerskom sektoru, najvažnija podrška u rešavanju problema nedostajućih kadrova. Prioritetna mera koju anketirani predlažu je prilagođavanje obrazovnog sistema potrebama IT industrije i za najveći broj ispitanika (71%) ovo je najvažnija mera (ocena 5), dok je za 20% anketiranih vrlo važna (ocena 4). Za sektor je veoma važno i osavremenjavanje nastavnih programa i povećanje upisnih kvota za IT studije (4,5).

Može da se učini da je u ovom tekstu prenaglašen uticaj države na IKT oblast, ali njeno interesovanje i intervenisanje će u narednim godinama biti sve veće. Ovolika pažnja države prema IT sektoru može da iritira i sam sektor, ali i druge struke – naročito manje uspešne, što bi bilo pogrešno. Potencijali informatike su veliki, tako da ona može da ispuni očekivanja svih: države, samih informatičkih preduzeća i korisnika iz gotovo svih sektora. Za početak treba primentiti najbolja iskustva dobijana na rešavanju nama sličnih problema.


Milovan Matijević, IT analitičar 
Tekst je objavljen u časopisu "PC PRESS" broj 206, januar 2014

Kuda i kako da vodite vaš integratorski posao narednim godinama?

U privredi Srbije leži veliki potencijal za rast IT ulaganja, a da li vam je jasno ko i kada će ga realizovati? Naš doprinos da krenete u pravom smeru predstavlja rad na ovim analizama i verujemo da će doprineti vašem boljem razumevanju tržišta, konkurencije i kupaca. Detaljne informacije, analize i prognoze pomažu da se dobiju odgovori na ključna pitanja...


Poruči izveštaje